Veliki gubitak Agrobanke srušio celu industrijuObjavljeno: 25.05.2012 Vesti izvor: Kamatica, Danas Prošlu godinu 33 banke koje posluju u Srbiji završile su sa ukupnim dobitkom od 1,3 milijardi dinara ili nešto ispod 13 miliona evra, pokazuju podaci iz najnovijeg izveštaja NBS o poslovanju bankarskog sektora u poslednjem tromesečju 2011 godine. Tako skroman rezultat, međutim, nije posledica teške situacije u našoj finansijskoj industriji, koja je, kako često poručuju bankari, zahvatila sve njih, već činjenice da su sav i to pozamašni profit većine banaka „pojele“ banke u državnom vlasništvu, koje su 2011. godinu završile s ogromnim gubitkom. Štaviše, ni državne banke nisu većinski bile neprofitabilne, već je ovako loš rezultat „uzrokovan velikim gubitkom iskazanim od strane jedne banke“. Iako centralna banka to ne navodi u svom izveštaju, u pitanju je Agrobanka, koja je prošlu godinu završila sa gubitkom iz redovnog poslovanja od čak 29,7 milijardi dinara. Strane banke su, kao i obično, poslovale u plusu od 22,9 milijardi dinara, dok su ostale državne banke uspele da poprave rezultat svog bloka koji je 2011. završio sa manjkom od 24,6 milijardi. Četiri preostale privatne banke u domaćem vlasništvu imale su dobit od 2,9 milijardi dinara. Kraj godine banke su iskoristile za otpuštanja, pa je tako broj zaposlenih smanjen za 416 ljudi, što je ukupan broj onih koji rade u bankama svelo na 29.228. Sumorno stanje u privredi odrazilo se i na veličinu prodajne mreže banaka, koje su u poslednja tri meseca prošle godine ugasile 49 ekspozitura i šaltera. U poslednjem kvartalu došlo je i do promene u rangiranju najvećih banaka pa je Unikredit sa 199 milijardi dinara aktive postao treća banka po veličini u Srbiji, dok je Rajfajzen pao na četvrtu poziciju. Inteza i Komercijalna banka i dalje suvereno drže prve dve pozicije sa aktivom od 392, odnosno 275 milijardi dinara. Mesta su zamenile i Hipo banka i AIK banka, tako što je posrnuli austrijski gigant uspeo da se popenje na sedmo mesto liste najvećih banaka u Srbiji. Banke su u poslednjem kvartalu uprkos krizi, koja pogađa i građane i realni deo privrede, uspele da povećaju iznos plasiranih kredita za 39,5 milijardi dinara iliti 2,4 procenta, pri čemu je najviše novca, 17,4 milijarde dato firmama iz oblasti finansija i osiguranja, dok su građani pozajmili još 14,1 milijardu dinara. Simptomatično je da su privredna društva uzela kredite vredne tek 4,1 milijardu dinara. Nastavljen je i rast broja takozvanih problematičnih kredita, kod kojih dužnici znatno kasne sa otplatom. Ti zajmovi danas čine čak 19 odsto svih odobrenih kredita, što znači da banke imaju ozbiljnih problema da naplate dug od čak 342,7 milijardi dinara ili 21,2 milijarde više nego na kraju septembra prošle godine. Po ovom pitanju, jedino se u sektoru kredita stanovništvu vidi napredak, pošto su uprkos povećanju nezaposlenosti, građani smanjili ukupan iznos problematičnih kredita koji se odnose na njih za 1,2 milijarde dinara pa sada ne uspevaju da vrate kredite u vrednosti od 42,2 milijarde dinara. 27.08.2012 Ko privatizauje firme na Kosovu?27.08.2012 Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju27.08.2012 Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD27.08.2012 Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena27.08.2012 Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorimaPogledajte arhivu vesti |