Nemaju za rate, sad prodaju stanove

Objavljeno: 25.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Blic

Čak 2.686 stambenih kredita u poslednje tri i po godine građani su uspeli su da ranije otplate, i to tako što su sami prodali stan za koji su podigli kredit.

Oni su, naime, došli u situaciju da ne mogu da otplaćuju rate. Za 280 stanova trenutno je postupak aktiviranja hipoteke, jer su klijenti kasnili u vraćanju rata.

Saša Jovanović, direktor sektora za osiguranje kredita i upravljanje rizikom u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), kaže da ovi postupci duže traju.

On navodi i da se postiže manja cena od realne nego kada se građani sami odluče da prodaju nekretninu kako bi vratili dug.

- U većem je interesu dužnika da sam proda svoju nepokretnost, nego da to učini banka kada se on nađe u problemu. Bilo je slučajeva i da su klijenti uspeli da naplate i učešće koje su imali za kredit - kaže Jovanović.

Pre nego što se odluče da prodaju svoj stan za koji ne mogu da vraćaju kredite, savet je da građani prvo precizno utvrde kolika im je preostala glavnica. Ovo naročito treba imati u vidu ako se uzme u obzir da se prvih deset godina otplate najviše odnosi na kamatu, a neznatni deo na glavnicu. Za kredite u švajcarcima, ostatak duga može biti veći od vrednosti nepokretnosti, stoga je potreban i dodatan oprez.

- Prodaja nepokretnosti bi ipak trebalo da predstavlja poslednji korak kada građanin nema drugih mogućnosti dogovora sa bankom. Prvo treba pokušati da se sa bankom dogovori o uvođenju grejs perioda na godinu dana, ili da se produži rok otplate kredita- ističe Saša Jovanović.

Miroslav Cvetković, direktora Cvetković Roškov nekretnina, kaže da je ova agencija proteklih godina imala klijente koji su ranije završavali svoj kreditni aranžman sa bankom iz različitih razloga. Neki su bili prinuđeni zbog materijalnih poteškoća, najčešće zbog velike razlike u vrednosti franka prema evru, u odnosu na trenutak kada su te kredite i uzimali.

- Zbog jačanja franka u odnosu na evro, rate su postale daleko veće kao i sama glavnica, te su građani zato odlučivali da prodaju stan za koji su uzeli kredite. Neki su to činili zbog planova da kupe drugačiju nekretninu od one u kojoj su živeli, odnosno kupili su veći stan ili kuću - kaže Cvetković.

Miroslav Cvetković navodi primer klijenta iz Beograda koji je imao kredit u francima i uredno otplaćivao zajam tri i po godine, da bi, kad je franak počeo naglo da jača, glavnica od 85.000 evra narasla na 123.000 evra. Uspeo je da proda stan i da vrati dug. Na kraju, u gubitku je bio za iznos koji je kroz rate tri i po godine uplaćivao, ali i za razliku koju je dodao za kupovinu stana.

27.08.2012