Galenika, gorka pilula za novu vladu

Objavljeno: 23.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Nova vlada moraće čim bude formirana da proguta pozamašnu gorku pilulu u obliku novostvorenog gubitka fabrike lekova „Galenika”. Ova farmaceutska kompanija je samo za godinu dana poslovni minus povećala osam i po puta – sa 14 miliona na 122 miliona evra.

Loše poslovanje „Galenike” nije nikakva novost. Ova kompanija, koja je inače po koalicionom sporazumu u prethodnoj vladi pripala Socijalističkoj partiji Srbije, prvi put u svojoj istoriji u 2011. godini bila je u gubitku, a u martu prošle godine čak 12 dana u blokadi. Lampica za uzbunu upalila se u Nemanjinoj 11, kao titularu svojine, direktor Nenad Ognjenović je smenjen, a poslovanje nad kompanijom preuzeli su njegovi saradnici.

Međutim, umesto da se posrtanje firme zaustavi gubici su se višestruko umnožili. Ta činjenica kao da ukazuje da su promene u upravljanju kompanijom bile kozmetičke, a ne suštinske, kao i da se vlasnik oličen u državi – ne potresa mnogo zbog toga.

U „Galenici” su juče saopštili da je ukupno iskazani gubitak od 122 miliona rezultat vrednosti nenaplaćenih potraživanja u iznosu od 86 miliona evra, 14 su negativne kursne razlike i troškovi finansiranja, a da je gubitak iz tekućeg poslovanja 22 miliona evra.

– Napravljen je plan poslovne konsolidacije za narednih šest godina, koji su prihvatile poslovne banke i već je počeo da se realizuje – saopštili su iz „Galenike”.

Milutin Nikolić, direktor konsultantske kuće Citadel, koju je pre nekoliko godina vlada angažovala kao savetnika u privatizaciji ove fabrike lekova, izričit je u oceni da gubici potiču samo zato što je u državnom vlasništvu.

– Gubici su posledica neprivatizacije. Državi, odnosno vladi koja ima rok trajanja i ciljeve, efikasnost kompanija koje su u njenom vlasništvu nisu prioritet. Država želi da preko državnih preduzeća rešava socijalni mir, zdravstvo, zapošljavanje što je i logično. Zbog toga je „Galenika” praktično na budžetu, jer je država dala garancije za nju. Na budžetu su i „Petrohemija”, „Azotara”, „Sartid”… Kod nas javnost pozdravlja neprivatizaciju, a gubitke neprivatizovanih preduzeća plaćaju poreski obveznici. Zato su državne firme u tržišnoj utakmici lošije – kaže Nikolić.

Pre četiri godine država je raspisala tender za privatizaciju te fabrike lekova, ali nije bila zadovoljna ponudama. Zvanično kao investitori nisu joj imponovali nepoznata indijska industrija lekova i kiparski investicioni fond, a nezvanično nisu dobili ni približno od traženih 200 miliona evra. Tada je, kaže Nikolić, „Galenika” bila u boljem stanju.

A koliko bi se za „Galeniku” danas moglo dobiti?

– Ona danas ne može da nađe kupca – kategoričan je Nikolić.

Nenad Gujaničić iz „Sinteza invest grupe” kaže da „Galenikin” finansijski izveštaj pokazuje da je više nego alarmantno stanje u domaćem zdravstvenom sistemu i da je opšta nelikvidnost sektora ozbiljno ugrozila sve privredne subjekte u lancu – proizvođače, veledrogerije i dovela u pitanje snabdevanje tržišta.

– Ponovo se mešanje države u ekonomiju i prebacivanje socijalne funkcije na preduzeća, pokazalo neispravnim, a po pravilu nakon svih ovih dešavanja neće se naći niko na koga bi mogla biti prebačena odgovornost. I to je osnovna razlika između poslovanja javnih, državnih i paradržavnih preduzeća u odnosu na ostala gde su kontrola i odgovornost bazični principi poslovanja – smatra Gujaničić.

Analiza finansijskog izveštaja „Galenike” pokazuje da je ta firma u protekloj poslovnoj godini nastavila s negativnim trendom većine najvažnijih bilansnih pozicija. Prihod ove kompanije pao je 44 odsto na 4,7 milijardi dinara, dok gotovinski tok prikazuje još dramatičniju situaciju – iz poslovnih aktivnosti zabeležen je priliv od svega 2,5 milijardi dinara. Efikasnost u poslovanju se takođe pogoršala pa je poslovni gubitak iznosio 2,6 milijardi dinara, dok je godinu dana ranije bio 841 milion dinara. Usled visokih ostalih rashoda, a to su otpis potraživanja koja se nisu mogla naplatiti, a koja su iznosila 8,9 milijardi dinara, krajnji finansijski rezultat ove kompanije bio je negativan i iznosio je 12,1 milijardu dinara. Godinu dana ranije kompanija je ostvarila neto gubitak od 1,05 milijardi dinara.

Kada je bilans stanja u pitanju, dugoročne obaveze su smanjene na 3,5 milijarde dinara, ali su ostale i dalje visoke, dok su kratkoročne obaveze porasle 34,5 odsto na 12,4 milijardi dinara (veliki deo ove pozicije beleže kratkoročne finansijske obaveze od 6,3 milijarde dinara).