Svaka kriza ima svoje zelenaše

Objavljeno: 22.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Činjenicu da svaki 12 građanin kasni sa otplatom dugova bankama – neki su izgleda iskoristili da dobro zarade. „Treba vam novac”, „Ne ispunjavate uslove za kredit kod banaka, dođite kod nas”, poruke su koje se vrlo često nađu na lecima u poštanskim sandučićima građana. Osim kompanija, pozajmice uz kamatu nude i pojedinci.

Čačanska policija saopštila je nedavno da je uhapsila Marija S. (31) osumnjičenog za zelenašenje i iznudu. Od januara 2009. godine on je upućivao ozbiljne pretnje dužniku iz Arilja primoravajući ga da mu daje novac i pokretne stvari čime je zaradio oko dva miliona dinara. Mario S. se takođe sumnjiči da je od kraja 2008. godine jednoj osobi iz sela Tijanje pozajmio 6.000 evra, a kasnije od njega primio oko 10.000 evra kao kamatu na pozajmljeni novac.

– Što je kriza veća to je više i zelenaša i onih koji na taj način pokušavaju da zarade – kaže kriminolog Zlatko Nikolić.

– Interes onog ko pozajmljuje novac nije da dužnik može da mu vrati zajam. Već da uslovi pozajmice budu takvi da onaj koji zajmi nikada iz toga ne može da se izvuče.

Iako u Srbiji ne postoji zakon o zelenašenju, ovo delo je kažnjivo po važećim propisima. Pa je tako Krivičnim zakonom za ovo delo predviđena kazna zatvorom. „Ko za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom”, kaže se u ovom zakonu. Ako su uz to „nastupile teške posledice za oštećenog ili je učinilac pribavio imovinsku korist u iznosu koji prelazi četristo pedeset hiljada dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom”. U slučaju da je pribavljena imovinska korist veća od milion i petsto hiljada dinara učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

– Problem je, međutim, što se u praksi zelenašenje veoma teško dokazuje – objašnjava Zlatko Nikolić.

– Jer, kod tog krivičnog dela postoji i doprinos žrtve koja svesno pozajmljuje novac po nepovoljnim uslovima, a posle se zbog toga kaje. U svakom slučaju kad dođe do prijave usmeni dogovori na sudu ništa ne znače. Nečije „da” ili „ne” nije dokaz da je neko počinio krivično delo. Potrebno je da oštećeni ima pisani ugovor u kome se jasno vidi da su uslovi nepovoljni po dužnika. Takođe, kao dokaz na sudu se mogu iskoristiti i SMS poruke i pretnje. Osim lakovernih žrtava vrlo česta pojava je da kockari, koji su zapali u finansijske probleme, zajme novac od svakojakih da bi se „izvukli”. Ono što im se u praksi dogodi je da sve dublje i dublje tonu u problem – kaže naš sagovornik.

Statistički podaci o tome koliko je problem zelenaštva prisutan u Srbiji ne postoje, međutim, poznavaoci tvrde da da je broj ovakvih slučajeva u veliki, ali da ih žrtve zelenaštva retko prijavljuju policiji. Prema nekim podacima rasvetli se 80 odsto prijavljenih slučajeva.

Tokom krize na ovaj problem je ukazivala i Narodna banka Srbije tako što je upozoravala građane na to da pojedine firme protivzakonito nude kredite. Centralna banka ne može da ih kontroliše, jer nisu banke i nemaju dozvolu za takvu vrstu poslova. Krediti se reklamiraju preko letaka i usmereni su naročito ka penzionerima i onima koji ne ispunjavaju uslove da dobiju pozajmicu u banci. U NBS su tada podsećali građane da se davanjem kredita mogu baviti samo banke i Fond za razvoj Republike Srbije.

– Davanje kredita od strane drugih lica koja nemaju dozvolu za rad NBS ili za to nisu ovlašćena zakonom po odredbama Zakona o bankama smatra se krivičnim delom za šta je propisana kazna zatvora. NBS savetuje građane da budu oprezni i da ne stupaju u ugovorne odnose sa takvim licima, jer posledice mogu biti dalekosežne i ozbiljne u smislu da se ponuđeni uslovi promene u toku trajanja ugovora, da postanu krajnje nepovoljni, pa i da ugroze egzistenciju građana koji su uzeli tako ponuđena sredstva – savetuju u NBS.

I Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka, svestan je da je problem zelenašenja u Srbiji prisutan.

– Udruženje banaka nije mesto u kome se taj problem može rešavati, jer se mi ne bavimo postojanjem takvih institucija. Kod nas ne postoji poseban zakon koji to pitanje reguliše, ali postoje nadležne institucije koje se bave takvim poslovima. Bili smo svedoci velikih skandala i kako su vlasnici takvih firmi koje pozajmljuju novac uz veliki interes bili nedostupni istražnim organima – konstatuje Dugalić.

Kupac zelenog žita

Zelenaš je u izvornom značenju osoba koja od seljaka kupuje žito u zelenom stanju, u fazi dok ono nije sazrelo. Koristeći tešku situaciju zemljoradnika kome je novac neophodan za plaćanje poreza, zelenaši mogu da obaraju cenu. Ugovor sklopljen pod ovakvim uslovima naziva se zelenaški ugovor i pod određenim okolnostima smatra se ništavnim. Pri tome, zelenaš ima odgovarajući rizik da li će godina biti rodna, da li će eventualno nevreme uništiti rod i kakva će biti cena zrelog žita na berzi. Zelenaši trguju na berzi i njihove akcije se zovu fjučersi, jer je stvarna naplata planirana za budućnost. Za razliku od prenesenog značenja reči zelenaš, trgovina fjučersima je legalna.