EUR 117,58 USD 106,67 CHF 107,61

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 24.09.19. :: 117.5883 rsd

Hrana i komunalije obaraju standard

Objavljeno: 22.05.2012


Vesti izvor: Kamatica, Blic

Budući da prosečno domaćinstvo u Srbiji za hranu troši skoro polovinu kućnog budžeta, za druge izdatke, kao što su kultura, rekreacija, odlazak u restoran, ostaje i po nekoliko puta manje nego što je uobičajeno u zemljama Evropske unije, u kojima je hrana manje bitna stavka od komunalija.

Jedine zemlje EU u kojima se, poput Srbije, na hranu troši više nego na stan su Litvanija, Malta, Portugal i Rumunija, pokazuju podaci Eurostata.

Međutim, čak i u tim zemljama na hranu se potroši tek trećina kućnog budžeta, dok u Srbiji ova stavka prelazi 40 odsto. Zbog toga prosečnom srpskom domaćinstvu koje mesečno troši oko 48.000 dinara ostaje tek svaki deseti dinar za kulturu i rekreaciju, odlazak u restoran ili obnavljanje nameštaja.

- Hrana je u Srbiji skupa između ostalog i zbog nedovoljne konkurencije. Kad na hranu i komunalije odlazi više od polovine budžeta, malo ostaje za druge izdatke kao što su troškovi lečenja, a da ne govorimo o zameni nameštaja i bele tehnike, kojima se pribegava samo kad nema drugog izbora, kulturi ili izlascima, koji su za naše prilike skupi - kaže Vladana Hamović, ekonomista.

Srbija je, na prvi pogled, u prednosti kad su u pitanju troškovi za stanarinu, vodu, struju i grejanje, na koje u Srbiji odlazi oko 15 odsto, a u EU skoro četvrtina izdataka. Sličan procenat kao u Srbiji izdvaja se u Litvaniji ili Portugalu, dok najviše cene komunalija plaćaju Danci, kojima na to odlazi skoro trećina prihoda.

- Pored takvog troška za hranu, cene komunalnih usluga deluju kao manje opterećenje, ali ne bih rekla da država time čuva standard, jer i te cene rastu - dodaje Hamovićeva.

Za Sašu Đogovića, saradnika Instituta za tržišna istraživanja, to što na hranu odlazi više od polovine budžeta govori da nam je standard nizak i da se država nije obračunala sa kartelsko-monopolskim strukturama, koje dižu cene. On podseća da Srbija po monopolima zauzima neslavno 137. mesto na listi Svetskog ekonomskog foruma.

- Komunalne usluge plaćamo znatno manje, jer su cene socijalne. Time se čuva privid socijalnog mira, ali i to plaćamo indirektno, jer se preko budžeta finansiraju komunalna preduzeća koja prave gubitke - navodi Đogović.

Prema Predlogu strategije restrukturiranja javnih komunalnih preduzeća, u Srbiji se cene pojedinih komunalnih usluga mogu povećati i tri do šest puta, a da ostanu prihvatljive u odnosu na evropska merila koliko te usluge mogu učestvovati u potrošnji domaćinstava. Prema rečima Đogovića, transformacija javnog sektora je ključni preduslov da se poboljša standard, pa samim tim i da povećanje cena bude prihvatljivo za građane.

- Pretnja dolazi i od povećanja cena hrane i komunalnih usluga, jer je standard stanovništva nizak, a suštinski preduslov da se poveća jeste reforma javnog sektora - zaključuje Đogović.

 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana