Kako zaustaviti paniku štediša u evrozoni?

Objavljeno: 21.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, FT, Banka

Za grčke i španske štediše bilo bi potpuno racionalno da povuku svoja sredstva iz banaka, kao i za Grke da iznesu novac izvan svoje države ukoliko dođe do izlaska Grčke iz evrozone, piše Wolfgang Münchau za Financial Times.

Tragajući za okolnostima koje vode evrozonu prema uništenju treba pratiti novac, a zanemariti realnu ekonomiju, piše u svojoj kolumni za Financial Times Wolfgang Münchau. Narušena konkurentnost zemalja članica evrozone jest važna, ali postoje razlozi zbog kojih bi ih valjalo ignorisati.

Prvo, razlika u konkurentnosti nije toliko velika koliko govore procene. Posebno valja biti oprezan kod analiza koje pokazuju odstupanja kod jediničnih troškova rada ili drugih nacionalnih indeksa cena od 1999. kada je uveden evro. Nemačka je u evrozonu ušla sa precenjenom valutom, što je dovelo do preteranog opsega naknadnog prilogađavanja od strane Nemačke u poređenju s drugima.

Drugo, nesrazmera između suficita i deficita zemalja smanjio se i nastavit će se smanjivati, iako vrlo sporo. Ciljana inflacija Evropske centralne banke je preniska, a dalje smanjenje neravnoteže je moguće sve dok Nemačka ima nadprosečnu inflaciju.

Treće, nedostatak konkurentnosti može implicirati bedu, ali ne mora nužno da izazove raspad.

Postoji jedan mehanizam koji bi mogao da prisili kolaps evrozone, a to je generalno povlačenje depozita iz banaka zbog bojazni da banka jeste ili bi mogla da postane insolventna, tzv. bank run (panika štediša).

Suverena država bi normalno imala instrumente za efektivno upravljanje opasnošću: kroz osiguranje depozita, restrikcije na podizanje sredstava iz banaka i hitne procedure likvidnosti centralne banke. Međutim, evrozona nije država.

Do određene granice

Najbolji način razumevanja ove situacije je Douglas Diamondov i Philip Dybvigov model iz 1983. Ovaj američki dvojac profesora finansija tvrdio je da je bank run ili navala na banke (panika štediša) jedan od nekoliko racionalnih ishoda potražnje depozita između štediše i banke.

Banka pozajmljuje na duži rok, dok štediše mogu da povuku sredstva u kratkom roku. Ako grupa štediša povuče depozite, banka se normalno može s lakoćom nositi s time, ali ako povlačenja pređu određenu granicu, pokreće se dinamika bank runa.

Važan aspekt ovog modela je da delovanje banke može biti savršeno racionalno. Na to podseća izjava Mervyna Kinga, engleskog guvernera banke, koji je rekao kako nije racionalno pokrenuti navalu na banke, ali je racionalno učestvovati u njemu.

U tom svetlu, za grčke i španske štediše bilo bi potpuno racionalno da povuku svoja sredstva iz banaka, kao i za Grke da iznesu novac izvan svoje države ukoliko dođe do izlaska Grčke iz evrozone. Ako Grčka napusti evrozonu, to će gotovo sigurno nametnuti kontrole kapitala i zamrzavanje depozita.

Budući da je cena prenosa štednih računa iz Atine u Frankfurt zanemariva, takva radnja predstavlja jeftino osiguranje protiv potencijalnog katastrofalnog događaja.

Problem Španije

Dakle, u trenutnim okolnostima, gotovo je iracionalno od štediša da zadrže svoj novac u Grčkoj. S druge strane, španska Bankia, sada delomično nacionalizovana, još uvek nije izvan opasnosti.

Španija ima problem nalik Irskoj: država je preslaba da osigura dostatne garancije bankarskom sistemu.

Španski rizik nije izlazak iz evrozone, nego su to banke same za sebe. Mediji javljaju da su prošle sedmice štediše povukle otprilike 1 milijardu evra depozita iz Bankie, što je manje od 1% depozitne baze. To nije bank run, ali bi mogao da bude njegov početak.

Ono zbog čega bi bank run u evrozoni bio smrtonosan je pravni okvir.

Najvažnija prava EU za njene građane su četiri temeljne slobode: kretanje rada, roba, usluga i kapitala.

Članak 66. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije kaže da sloboda kretanja kapitala može biti suspendovana, ali samo u odnosu na treće zemlje.

Na taj članak se možepozvati Grčka da se zaustavi odlive štednje u Švajcarsku, ali ne i u Nemačku, odnosno barem ne legalno. To je jedan od razloga zašto izlaz iz evrozone ne može biti legalno ostvaren unutar EU.

Politika koja se može uverljivo suprotstaviti opasnosti od bank runa u evrozoni bila bi osiguranje štednih uloga i rešavanje režima - na nivou evrozone. Drugim rečima, kontrolu nad bankama trebalo bi da preuzme njihovih država.

Takav sistem ne bi, naravno, rešio sve probleme evrozone. Ali to bi zaustavilo dinamiku koja bi uskoro mogla da je uništiti, piše Münchau za Financial Times.