(Ne)premostiv jaz između juga i severa

Objavljeno: 21.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Danas

Problemi s kojima se suočila evrozona uglavnom su posledica dužničke krize u državama juga, što se može zaključiti i na osnovu kretanja kamatnih stopa na italijanske i španske obveznice s rokom dospeća od deset godina. Te kamate su se u pojedinim trenucima tokom prošle i ove godine kretale između šest i sedam odsto. U takvim okolnostima i banke beleže gubitke, kao što je bio slučaj u Španiji nakon kraha tržišta nekretnina.

Dakle, ključni izazov u prevazilaženju krize u evrozoni odnosi se na smanjenje stope zaduženosti najugroženijih država. Iako se to ne može uvek zaključiti iz novinskih naslova, problemi u zoni evra umnogome su rezultat velikih razlika u troškovima proizvodnje između država na periferiji, uključujući Grčku, Španiju, Italiju i Portugal i razvijenih zemalja na severu, u prvom redu Nemačke, koje su bile naročito primetne tokom prve decenije postojanja zajedničke valute. Kriza u evrozoni neće biti u potpunosti prevaziđena sve dok bude postojao takav jaz. Između ostalog, države evrozone i dalje će se suočavati s deficitom i njihov ekonomski rast biće spor.

Imajući u vidu navedene probleme, potrebno je uložiti veliki napor kako bi se produktivnost na jugu Evrope povećala. To podrazumeva tehnološki napredak, bolju raspodelu resursa i nove investicije. S druge strane, veliki „rezovi“ zarada verovatno bi imali negativne posledice na produktivnost. Procenjuje se da bi u tom slučaju visokoobrazovani kadrovi u nešto većoj meri emigrirali, a stopa nezaposlenosti bi ostala visoka, što bi moglo da predstavlja okidač za socijalne tenzije.

Mada je otpuštanje radnika jedan od načina za povećanje produktivnosti, primena takve mere značila bi visok makroekonomski ceh, u smislu izdvajanja većih sredstava za socijalne programe. Istovremeno, prekomerna štednja mogla bi da se pokaže kao loš recept i onemogući sprovođenje reformi kojim bi se povećala konkurentnost ugroženih zemalja evrozone. Nasuprot tome, jasno je da bi države severne Evrope mogle da doprinesu smanjenju razlika u konkurentnosti tako što bi povećale zarade svojim radnicima.

Ilustracije radi, procenjuje se da će, ukoliko zarade u Nemačkoj budu rasle za četiri odsto, umesto za 1, 5 odsto, kao što je bio slučaj u prethodnoj deceniji, a zarade u Španiji za oko 1,7 odsto, biti smanjen ekonomski jaz između dveju država. Ta zamisao biće ostvarena ukoliko budu zauzdane zarade u Španiji, koje su u periodu između 2000. i 2010. na godišnjem nivou u proseku rasle za 3,4 odsto.

To ne podrazumeva smanjenje plata, već povećanje produktivnosti. Ukratko, moguće je premostiti ekonomski jaz koji postoji između država evrozone bez primene radikalnih mera na jugu Starog kontinenta. Ali, ako bogate zemlje severa i dalje budu insistirale na skromnom povećanju zarada, usklađivanje će podrazumevati otpuštanje radnika i duboke rezove u platama zaposlenih na jugu, što je loš scenario.

27.08.2012