EUR 117,58 USD 106,67 CHF 107,61

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 24.09.19. :: 117.5883 rsd

Kako bi izgledao izlazak Grčke?

Objavljeno: 21.05.2012


Vesti izvor: Kamatica, B92, SeeBiz

U iščekivanju novih izbora u Grčkoj, Vol strit džurnal razmatrao je načine na koje bi ta zemlja mogla da napusti evrozonu, jer utvrđenog mehanizma za to nema.

Po jednom scenariju, grčke vlasti trebalo bi da se dogovore s ostalim članicama evrozone o datumu izlaska i početku upotrebe nove valute (koju naziva nova drahma).

To bi značilo da od tog dana sve javne plate, ugovori i penzije moraju da budu isplaćivane u drahmama. Bankovni depoziti takođe će biti zamenjeni. Vlasti će morati da donesu odluku o početnom odnosu za konverziju valute evra u novu drahmu, na primer jedan prema jedan, a nakon toga će ostaviti da tržište valuta određuje vrednost nove drahme.

Velika je verovatnoća da ovo može rezultirati oštrom devalvacijom. Ako Grci predviđaju ovako nešto, onda im je jasno da postoji rizik od povećanog povlačenja banaka i odlaska kapitala.

To znači da se nivo grčkih proizvoda i usluga ponovo vrati na nivo međunarodno veoma atraktivnih. Šta bi se dogodilo tada zavisilo bi od toga kako donosioci odluka, Grčka centralna banka i sami Grci, budu reagovali na devalvaciju, zato što bi kompetitivne koristi od devalvacije lako mogla da pojede inflacija.

Gotovo sigurno, evro bi bio najvrednije sredstvo plaćanja, sve dok građani ne bi imali jasnu ideju o tome kakva je stvarna vrednost nove drahme. Grčka bi možda čak i želela zadržati evro kao službeno sredstvo plaćanja, kao u Crnoj Gori. Ali banke ne bi imale pravo da pozajmljuju evro od Evropske centralne banke, a Grčka bi logično izgubila vrlo vredno mesto u Upravnom odboru ECB-a.

Dug bi uglavnom pao u dve kategorije: novac koji vlada duguje vlasnicima državnih obveznica i službenim kreditorima, i novac koji bankarski sistem duguje ECB. Kako su oba ova tipa dugova pod ingerencijom međunarodnog prava, oni bi morali da budu restrukturirani u pregovorima. Domaći bi dug verovatno bio zamenjen u novim drahmama.

Privatnici bez mogućnosti da povećaju finansiranje i suočeni s ogromnom skalom poremećaja u platnom sastavu, potencijalno će se suočiti s ogromnim brojem gašenja poslova. Što ranije mogućnost grčkog izlaska iz evrozone postane izvesna, postojaće rizik od toga da će banke bežati iz zemlje, a time i onemogućavati buduće finansijere da uđu, javne ili privatne, kroz instrumente i ugovore u skladu sa grčkim zakonima.

Vlasnici postojećih dominatnih evro -ugovora po grčkim zakonima, želeće da izbegnu konverziju u novu drahmu nakon oštrog potcenjivanja valute, recimo od Citigroupa, C- 1,24%.

To je trenutak kada sve postaje veoma komplikovano. Sad su banke tehnički nesolventne, zato što moraju da prihvate teške gubitke zbog razmene obveznica ranije ove godine. Ali pod okriljem paketa pomoći, one su trebale da prime novi kapital, ali on još nije isplaćen. U međuvremenu su kreditori stavili sa strane 35 milijardi evra, za ono što se zove „kolateralano poboljšanje“, neka vrsta zaštite koja omogućava ECB-u da se pretvara da zapravo ne pozajmljuje novac nesolventnim bankama.

To je ono što omogućava grčkim bankama da pozajmljuju evre od ECB-a. Ako bi nova grčka vlada htela da napusti evropsku monetarnu uniju pre nego što proces rekapitalizacije bude kompletiran, onda bi stvari zaista mogle biti u neredu. ECB bi mogla da završi i 0sa do 160 milijardi evra bezvrednih pozajmica i obveznica u rukama.

Portugal i Irska su, kao Grčka, primaoci finansijske pomoći iz zemalja evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda. Grčki izlaz iz evrozone mogao bi da uslovi još veći pritisak na ove dve zemlje. Portugal i Irska već čekaju da dobiju svežu finansijsku pomoć u nekoj formi.

Veoma je teško izračunati koliko bi zemlju koštao izlazak iz zajedničke valutne unije. Institut za međunarodne finansije, industrijska grupa koja predstavlja oko 450 finansijskih institucija širom sveta, imala je u februaru cirkularnu i poverljivu notu u kojoj se navodila cifra od jednog biliona evra.

Ovaj Institut navodi, u jednoj internoj noti svom osoblju, a što je procurilo u medijima u tom periodu, da bi različiti igrači bili značajno oštećeni izlaskom Grčke iz evrozone, rangirajući ih od ECB-a pa do privatnih finansijskih institucija i drugih zemalja evrozone, koji će se suočiti s visokom cenom pozajmica kada zaraza pogodi njihove akcije na tržištu.

 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana