Buđenje Kine zatrešće ceo svet

Objavljeno: 21.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

„Kada se Kina probudi, svet će da se zatrese”, proročki je predvideo Napoleon.

U istoriji, sem Kine, nema primera da je neka zemlja za samo tri decenije uspela da pređe put od siromašne seljačke, nerazvijene i zatvorene države do najbrže rastuće privredne sile koja 2010. pretekla Japan i postala druga ekonomija sveta.

Kina će do 2030. preskočiti SAD i postati najveća ekonomska sila sveta, a do sredine veka njen bruto nacionalni proizvod biće za trećinu veći od američkog i iznositi oko 50.000 milijardi dolara. Čak deset kineskih provincija danas ima veći BDP od Grčke.

U najmnogoljudnijoj i četvrtoj po veličini zemlji sveta u poslednje dve decenije niklo je preko 40 novih milionskih gradova. Šangaj već ima dvostruko više oblakodera nego Njujork.

Kina danas troši polovinu svetske proizvodnje čelika i cementa. Najveći je svetski proizvođač i potrošač uglja.

Veliki reformator Deng Sjaoping je čuvenim sloganom da „nije važno da li je mačka crna ili bela, sve dok lovi miševe” komunističku Kinu otvorio stranom kapitalu, obezbedio joj tokom tri decenije godišnji rast od 10 odsto, učinio je bogatijom, raznovrsnijom i izazovnijom, piše Politika.

Nezapamćeni bum ostvaren je na ekspanziji izvoza koji je, počivajući na jeftinom radu 820 miliona Kineza, zemlji obezbedio devizne rezerve od 3.200 milijardi dolara i posed obveznica američke vlade vredan 1.150 milijardi dolara.

Očekuje se da će učešće Kine u globalnom rastu 2012. iznositi blizu trećine, a mnogi investitori računaju da će azijski gigant pomoći oporavku stagnantnih zapadnih ekonomija.

Kineske vlasti su na finansijsku krizu 2008. odgovorile predstavljajući kolosalni program stimulativnih kredita koji je iznosio 50 procenata BDP-a, a ima znakova da bi Peking i ove godine mogao da pokuša nešto slično.

Dužnička kriza Evrope i tek lagani oporavak u SAD ipak su ostavili tragove. Ekonomski rast je 2011, prvi put posle decenije, sveden na ispod devet procenata. Ovog aprila perspektive globalnog oporavka dodatno su uzdrmane kada je Peking zvanično saopštio da ranije planiranu stopu rasta za 2012. od 8,9 odsto spušta na 7,5 procenata.

Kineski državni sektor je na raskršću. Moraće da se odluči da li želi državni kapitalizam predvođen gigantskim državnim korporacijama ili slobodno tržište. Kako će se izboriti sa socijalnim kontrastima koji se užurbano useljavaju? Ima ih koji tvrde da Kina rizikuje stagnaciju japanskog stila ukoliko ne prihvati reforme kojima bi kompenzovala svoju sve stariju radnu snagu koja traži veće zarade najavljujući tako kraj ere jevtinog kineskog rada. Rizikuje i socijalne tenzije koje bi mogle da zaprete političkoj stabilnosti jer je ruralna Kina sa svojih 900 miliona ljudi u velikom kontrastu sa 400 miliona stanovnika urbane Kine. Opšti bum, koji je na Forbsovu listu izbacio 95 dolarskih milijardera (oko 2,7 miliona Kineza su dolarski milioneri) nije ni dotakao udaljena sela i njihovu sirotinju.

Analitičari su zabrinuti strahujući da bi Kina mogla da bude suočena sa još oštrijim usporavanjem u vreme dok se vlasti bore protiv opadajućeg tržišta nekretnina i pokušajem smanjivanja prevelike zavisnosti privrede od visoke investicione potrošnje i zaokreta ka rastu.

Istovremeno, zbog povećanja uvoza i smanjenja izvoza Kina ove godine beleži najveći trgovinski deficit u poslednjoj deceniji. Inflacija je oko četiri odsto.

Svetska banka Kini u naredne dve decenije predviđa rast od 6-7 procenata, ali takav solidan rast mogao bi da ima svoju cenu. Ukoliko učešće Kine u globalnoj trgovini 2030. bude iznosilo 20 odsto, to bi moglo da dovede to ozbiljne trgovinske tenzije.

Da li će Kina ipak morati da menja svoj model rasta zamenjujući ga novim koji bi bio zasnovan na inovacijama, povećanoj produktivnosti i povećanju domaće potrošnje?

Na neophodnost unutrašnjih reformi upozorava i Svetska banka. Ukoliko namerava da nastavi svoj „impresivan” rast, Kina će morati ne samo da poveća unutrašnju potrošnju već da redefniniše ulogu države i državnih preduzeća koja lako dobijaju povoljne kredite od državnih banaka.

Banke su u martu kineskim firmama otvorile kreditne linije vredne oko 130 milijardi evra, dok je Centralna banka dva puta ublažila propisani limit obaveznih rezervi privatnih banaka. Uz rizike koji se uvećavaju, da li će kineske banke ostati profitabilne? U kom pravcu bi mogla da ide finansijska reforma?

Nije neobično da se reforme sve češće pominju uoči smene generacija u kineskom vrhu koja će se obaviti jesenas. „Reforme u Kini stigle su do kritične faze. Bez uspešnih političkih reformi nemoguće je da Kina u potpunosti ispuni ekonomske reforme”, rekao je nedavno premijer Ven Đibao.

Reforme od vrha nadole nikada nisu lake jer pogađaju interese onih koji imaju koristi od postojećeg sistema. Promene odozdo nagore obično završe kao revolucija.

Da bi sprečili prebrze ili nasilne promene, lideri KP Kine nesumnjivo će političke i ekonomske reforme predstavljati pažljivo i polako. Pri tom će svakako sve učiniti da ostvare dva strateška cilja. Prvo: da sačuva socijalnu sigurnost. Drugo: Kina mora da izvozi dok uvozi sirovine i energiju.

Kada se u Kini procenti menjaju naviše, svet pokušava da se nekako uklopi. Kada procenti idu naniže, svet se trese. „Onom ko još nema nikakvu strategiju prema Kini ne može se pomoći”, izjavio je sredinom prošlog stoleća jedan nemački ekonomski analitičar. Prognoza je tačna.