Bankama Srbija nije više zanimljiva

Objavljeno: 17.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Srbija nije više toliko atraktivno tržište za banke jer ne obezbeđuje tako visok prinos na kapital kao pre, tako da je potrebno što pre pokrenuti razvoj realnog sektora i novi investicioni ciklus, smatraju u Privrednoj komori Beograda.

Prema ocenama bankarskih eksperata, samo tako je moguće podstaći dalji razvoj bankarskog sektora, a krajnja mogućnost je dodatno smanjenje obavezne rezerve banaka, po cenu nešto veće inflacije, da bi banke dobile svež kapital za plasmane na tržištu.

Na Okruglom stolu o održivosti bankarskog sektora u uslovima krize, bankarski eksperti su upozorili da Srbija nije više tako perspektivno tržište sa visokim prinosom na kapital, a ukoliko se nastavi kriza u privredi i poveća suma nenaplativih kredita, sledeći korak biće povlačenje kapitala banaka u njihove centrale u inostranstvu.

Privatne banke Inteza, Rajfajzen, Unkredit i Komercijalna banka su četvorka koja se značajno izdvojila od ostalih po dobiti u prošloj godini i pokazuje rast i pored krize, ali brinu gubici banaka gde je država većinski vlasnik, upozorio je profesor Univerziteta "Singidunum" Zoran Jeremić.
On je rekao da su u prošloj godini gubitke iskazale Privredna banka Beograd, Razvojna banka Vojvodine i Agrobanka, što je indikativno, jer su one u većinskom državnom vlasništvu. Agrobanka je u prošloj godini ostvarila rekordni gubitak među bankama, u iznosu od oko 29 milijardi dinara, naveo je Jeremić i skrenuo pažnju da je ta banka iskazala dobit od oko milijardu dinara 2009. godine, a već u 2010. imala je gubitak od oko 2,2 milijardi dinara.

- Iznenađujuće je da za tako kratko vreme Agrobanka zabeleži gubitak od preko 29 milijardi dinara. To otvara pitanje kvaliteta menadžmenta u Agrobanci, koje postavlja država i pitanje kvaliteta finansijskih izveštaja te banke - ukazao je Jeremić. Druga grupa banaka sa gubicima su privatne banke OTP, Vojvođanska i Alfa banka, naveo je Jeremić, koji je bio direktor Beogradske berze od 2000. do 2002. godine.

Grčke banke su u 2010. godine imale najveći gubitak kao grupa, u koje spadaju Pireus, Alfa i Vojvođanska (Nacionalna banka Grčke), mada su u 2011. smanjile gubitak, naveo je Jeremić i dodao da je to refleksija krize u matičnoj zemlji.

Jeremić je ocenio da će u narednih pet godina doći do konsolidacije i koncentracije u bankarskom sektoru Srbije, pri čemu će Narodna banka Srbije morati više pažnje da posveti monitoringu tog sektora.

Predsdsednik Upravnog odbora Bazler osiguranja Vladimir Medan ocenio je da je bankarski sistem Srbije visoko kapitalizovan, ali ne može da napreduje ako realni sektor ne pokazuje znake oporavka. Banke ne mogu same da podnesu teret krize i ne mogu beskonačno da prolongiraju vreme naplate dospelih kredita, jer nemaju socijalnu funkciju, upozorio je Medan i ocenio da država mora da što pre da podstakne oporavak realnog sektora i investicionu potrošnju.

27.08.2012