NBS za brzo formiranje vlade

Objavljeno: 17.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Iz ugla makroekonomske stabilnosti zemlje poželjno je da se buduća vlada brzo formira i da potom donese efikasne mere fiskalne konsolidacije, odnosno smanjenja minusa u budžetu i daljeg rasta javnog duga. To uključuje i obnavljanje aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, što bi doprinelo povoljnoj percepciji rizika Srbije i imalo stabilizirajući uticaj na finansijska tržišta. Ovim rečima se Bojan Marković, viceguverner, obratio okupljenim novinarima predstavljajući najnoviji Izveštaj o inflaciji Narodne banke Srbije.

Međugodišnji rast cena u aprilu iznosio je 2,7 odsto. U toku prvog tromesečja potrošačke cene porasle su dva odsto, a skroman inflatorni uticaj imalo je slabljenje dinara, dok su značajan doprinos rastu cena dala poskupljenja naftnih derivata i cigareta. Međutim, od maja u centralnoj banci očekuju umeren rast inflacije.

– U drugom tromesečju 2012. rastu inflacije najviše će doprineti poskupljenje voća i povrća s dolaskom nove poljoprivredne sezone. Osim toga, očekujemo da će posle formiranja vlade biti nadoknađen izostanak rasta regulisanih cena u dosadašnjem delu godine – kaže Marković.

Ključni rizici za odbranu cena, što je osnovni zadatak NBS, vezani su za budžet i fiskalnu politiku. Izostanak snažnih mera konsolidacije javnih prihoda i rashoda mogao bi da ima inflatorne posledice kroz rast premije rizika zemlje i pojačane pritiske na dinar.

– Ukoliko bi, s druge strane, mere fiskalne konsolidacije uključile i povećanje poreza na dodatu vrednost, to bi dovelo do jednokratnog rasta cena, ali bi na srednji rok inflatorni pritisci bili niži – ističe Marković i dodaje da je važno racionalizovati rashode, ali i povećati prihode u budžet. Povećanjem nekih poreza ili boljom naplatom. Paralelno sa programom fiskalne konsolidacije vlada bi morala da sprovodi i strukturne reforme

– Do vidljivijeg rasta srpske privrede, od oko tri odsto, moglo bi da dođe 2013. godine, pre svega zbog rasta proizvodnje u automobilskoj industriji. Sporiji rast mogao bi se desiti u slučaju snažnije fiskalne konsolidacije. Ipak, smatramo da je ona poželjna, jer bi doprinela makroekonomskoj stabilnosti održivosti javnog duga, padu rizika zemlje i troškova zaduživanja, što bi sve zajedno imalo pozitivan dugoročan uticaj na ekonomsku aktivnost u Srbiji – smatra Marković.

Kao uzroke poslednjeg neznatnog slabljenja dinara u NBS vide povećan uvoz energenata zbog hladnog vremena, pad izvoza, odlazak Ju-Es stila iz smederevske železare, odlaganje aranžmana sa MMF-om, povećano trošenje dinarskih sredstava države i smanjen priliv kapitala.