Marković: Što brže formirati novu vladu

Objavljeno: 16.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković izjavio je danas da bi, iz ugla makroekonomske stabilnosti i smanjenja rizika zemlje, bilo poželjno da se buduća vlada formira što brže i da donese efikasne mere radi smanjenja budžetskog deficita i zauzdavanja daljeg rasta javnog duga.

Marković je, na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji, istakao da to podrazumeva i obnavljanje aranžmana sa MMF-om, čime bi se doprinelo povoljnijoj percepciji rizika Srbije, što bi imalo stabilizirajući uticaj na finansijska tržišta.

Viceguverner je napomenuo i da bi intenzivne strukturne reforme i mere fiskalne konsolidacije koje bi donela nova vlada bile dovoljne i da se otklone pritisci na kurs dinara prema evru.

Kako je naveo, na slabljenje dinara prema evru od početka godine uticali su povećan uvoz energenata zbog hladnog vremena, pad izvoza, odlazak "Ju Es Stila" iz smederevske železare, zamrzavanje aranžmana sa MMF-om, povećano trošenje dinarskih sredstava države i smanjen priliv kapitala.

Marković je ukazao i da je u poslednjih mesec dana kurs relativno stabilan i da je centralna banka značajnije intervenisala sa uverenjem da su šokovi na deviznom tržištu privremenog karaktera.

Očekuje se da će sa novom vladom i validnim programom fiskalne konsolidacije pritisci na deviznom tržištu biti smanjeni, a ukoliko takvog programa ne bude, onda intenzivne intervencije ne bi imale smisla već bi NBS morala da reaguje drugim instrumentima, kao što je referentna kamatna stopa, rekao je viceguverner.

Što se tiče oslobođenih sredstava banaka od oko 460 miliona evra, posle izmene regulative o obaveznoj rezervi, Marković je rekao da je taj novac za sada najvećim delom na računima banaka, a da je manji deo iskorišćen za razduživanje, kao i da je ta mera imala određene efekte na jačanje dinara.

Komentarišući visinu budžetskog deficita Srbije na kraju prvog tromesečja, on je istakao da što je fiskalna politika ekspanzivnija, to će monetarna politika morati da bude restriktivnija i podsetio da referentna kamatna stopa nije smanjivana od januara, a intervencije na deviznom tržištu su bile intenzivnije.

Prema njegovim rečima, recesione tendencije u zoni evra odraziće se negativno na srpsku privredu i u nastavku godine, ali se zbog početka proizvodnje u automobilskoj industriji u 2012. ipak očekuje skroman privredni rast od 0,5 odsto.

Marković je naglasio da bi do vidljivijeg rasta srpske privrede od oko tri odsto moglo doći u 2013. godini, pre svega zbog rasta proizvodnje u automobilskoj industriji, ali će to u velikoj meri zavisiti od brzine globalnog ekonomskog oporavka.

Stav NBS je da je od brzine privrednog rasta u kratkom roku važnija njegova održivost, što podrazumeva nastavak pomeranja izvora rasta od domaće finalne potrošnje ka neto izvozu i investicijama, pre svega u izvozne sektore, naveo je on.

Marković je naglasio i da je međugodišnja inflacija u Srbiji, posle godinu dana stalnog pada, u aprilu bila 2,7 odsto što je njen najniži nivo od 1980. godine.

Od maja se, međutim, očekuje umereni porast inflacije čemu će najviše doprineti rast cena voća i povrća s dolaskom nove poljoprivredne sezone, kao i rast regulisanih cena posle formiranja vlade, dodao je on.

Viceguverner je napomenuo da će to dovesti do umerenog približavanja inflacije gornjoj granici dozvoljenog odstupanja od cilja krajem tekuće i u prvoj polovini naredne godine da bi se posle toga postepeno vratila cilju.

27.08.2012