Lični bankrot nije spas od dugova

Objavljeno: 16.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Kreditni kalkulator na internet prezentaciji Narodne banke Srbije se pokvario, požalila se jedna novinarka zaposlenima u centralnoj banci. Kako, pitali su zabrinuto. „Šta god da ukucam kao mesečne prihode i rashode, piše mi da sam pred bankrotom i da hitno moram nešto da preduzmem”, odgovorila je.

Usledio je niz pitanja: da li imate dozvoljeni minus, kredite, kartice. Odgovor je bio pozitivan, izuzev na pitanje da li štedite, na koje je novinarka negativno odgovorila.

– Biće da je problem u vama, a ne u našem kalkulatoru – našalili su se u Narodnoj banci.

Ona verovatno nije jedina koja spas za svoje finansijske probleme vidi u litvanskom receptu. Tamošnji parlament usvojio je pre neki dan zakon o ličnom bankrotstvu kako bi se izbeglo siromaštvo u zemlji koja izlazi iz teške krize. On omogućava osobama koje duguju više od 5.792 evra da pokrenu proceduru ličnog stečaja, nakon čega će im banke pomoći da im se imovina ne oduzme automatski.

– Za Srbiju to ne može da bude spasonosno rešenje kao što se na prvi pogled čini – kaže jedan prestonički bankar.

– Ne može neko ko je u finansijskim problemima spas da potraži u proglašenju ličnog bankrota, pa da poverioci ostanu nenamireni, a klijentu ostane imovina. I kad preduzeće ode u stečaj, imovina se prodaje da bi se namirili dugovi. Drugo pitanje je kakva će biti kreditna istorija klijenta koji je proglasio lični bankrot. Taj je zapečatio svoju sudbinu, jer teško da će mu bilo koja banka odobriti kreditnu karticu ili zajam – kaže ovaj bankar i dodaje da stepen zaduženosti po stanovniku u Srbiji nije zabrinjavajuć i da nam, za sada, nije neophodan takav zakon.

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta, objašnjava da se institucija ličnog bankrotstva koristi samo u slučaju krajnje nužde i tek kad su sve druge mogućnosti za namirivanje dugova iscrpljene.

– Zdrav odnos između banke i klijenata zasniva se na realnoj oceni kreditne sposobnosti. Do problema može da dođe samo ukoliko klijent ostane bez posla, drastično mu se smanje primanja ili ukoliko se u prodici dogodi smrtni slučaj. U takvim situacijama banke obično nude građanima reprogram, jer je i njima u interesu da se dug namiri. Mislim da usvajanje zakona o ličnom bankrotstvu samo može da bude alibi za različite manipulacije i izbegavanje obaveza. Time će se kazniti oni klijenti koji redovno izmiruju svoje finansijske obaveze – kaže Đukić i dodaje da bi se teret time preneo na poreske obveznike, što je veoma loše rešenje.

On navodi primer kako preduzeća izbegavaju izmirivanje svojih obaveza tako što vlasnici proglase bankrot i osnuju novu firmu.

Ovde se sve može izvrnuti, dodaje Đukić. Usvajanjem takve prakse ponovo bi se kaznile štediše, a nagradili dužnici.

I Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka, smatra da je usvajanje takve prakse kod nas teško izvodljivo.

– Mi nemamo zakon o ličnom bankrotstvu kao što ga imaju neke zemlje. Međutim, onaj ko je proglasio lični bankrot obavezan je da klijentu nađe posao. To je u praksi vrlo teško izvodljivo – kaže Dugalić i dodaje da i u okviru postojeće zakonske regulative banke mogu da nađu neka rešenja i izađu u susret klijentima.

Na konferenciji za novinare Dugalić je istakao kako je u aprilu nastavljen trend stagniranja zaduživanja stanovništva, ali i privrede. Ukupan dug prema bankama iznosio je 2.029 milijardi dinara, što je za jedan odsto više nego u martu.

– Onoliko koliko se kredita vrati tokom jednog meseca, toliko se i odobri – kazao je Dugalić.

Prema podacima iz Udruženja banaka, stagnira i nivo zaduženosti po kreditnim karticama i tekućim računima. Kod stanovništva je zabeležen rast gotovinskih kredita od 1,4 odsto dostižući 149,3 milijarde dinara, a stambeni krediti su porasli za 0,8 procenata. Suma je 329,4 milijarde dinara. Obaveze građana po osnovu potrošačkih kredita smanjene su 1,4 odsto. Zajmovi sa čijom otplatom se kasni duže od 15 dana čine 11,6 odsto ukupno odobrenih kredita.

Svako slabljenje dinara, prema Dugalićevoj oceni, pogoršava poziciju dužnika zato što je većina zajmova vezana za devize.

Dugujemo po 818 evra bankama

Zaduženost građana Srbije kod banaka na kraju prošle godine bila je 818 evra po glavi stanovnika, što je oko 2,2 prosečne zarade. U regionu samo manje zaduženi od Makedonije i Bosne i Hercegovine, a ispred nas su Rumunija, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija.

Najzaduženiji u regionu su stanovnici Hrvatske, gde je prosečan dug po glavi stanovnika 3.888 evra, odnosno 5,4 prosečnih zarada, kao i stanovnici Slovenije, čiji dug je 3.945 evra ili oko četiri prosečne zarade.

Prosečan dug građana Srbije po osnovu kredita bio je 733, za minus na tekućim računima 29, za kreditne kartice 49 i po lizing ugovorima šest evra.

Trošimo tri puta više na hranu nego EU

Domaćinstva u Evropskoj uniji u proseku najviše troše na komunalije, dok u Srbiji preko 40 odsto kućnog budžeta odlazi na hranu, što je tri puta više nego u EU, preneo je juče portal Euraktiv Srbija.

Prema podacima Evropskog statističkog zavoda Eurostat objavljenim u „Godišnjaku 2012”, a koji se odnose na 2010, za stanarinu, vodu, struju i gas Evropljani troše četvrtinu kućnog budžeta.

Podaci pokazuju da oni isto troše na hranu i prevoz, po 13 odsto budžeta domaćinstva. Prema računici Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji na komunalije otpada 16 odsto lične potrošnje domaćinstava.

Za komunalije najviše izdvajaju Danci (29,8 odsto), dok se na hranu najviše troši u Litvaniji (26,4), Malti (15,5), Portugaliji (16,9) i Rumuniji (29,1).

Na usluge restorana i hotela najmanje su potrošili Litvanci i Poljaci – manje od tri odsto, a najviše Španci – 17 odsto budžeta domaćinstava.

U budžetima domaćinstava u Srbiji za odlazak u restorane se izdvaja manje od dva odsto. Mađarska je vodeća na listi zemalja koje najmanje troše na odeću i obuću, sa tri odsto u strukturi potrošnje domaćinstva, dok najviše troše Česi, Italijani i Litvanci – osam odsto. U strukturi potrošnje srpskih domaćinstava, na kupovinu odeće i obuće otpada 4,8 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, domaćinstva u Srbiji koja u proseku imaju skoro tri člana u 2011. godini su mesečno raspolagala sa skoro 52.000 dinara, navodi EurActiv.rs.