Građani sve manje srljaju u kredite

Objavljeno: 16.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Građani sve manje srljaju u nove kredite, stare vraćaju relativno redovno, što s privredom nije baš slučaj, a nema ni epidemije zaplene stanova zbog neizmirivanja obaveza i aktiviranja hipoteka, u najkraćem je raport s domaćeg finansijskog tržišta.

– Zaduženost građana i privrede u Srbiji po osnovu bankarskih kredita nije značajnije promenjena u prethodnom mesecu, čime je nastavljen trend staganacije zaduženosti iz proteklih meseci – izjavio je juče generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

On je na konferenciji za novinare naveo da je i kod kompanija i kod stanovništva nominalno zabeleženo neznatno povećanje zaduženosti, ali kada se uključi i uticaj inflacije, radi se o stanju mirovanja. On je precizirao da, koliko se kredita vrati tokom meseca, toliko se odobri novih, tako da nema značajnijih pomaka. Po podacima Udruženja banaka Srbije, na kraju aprila zaduženost građana i privrede bila je 2.029,6 milijardi dinara, što je povećanje od jedan posto u odnosu na kraj marta. Kod građana je zabeleženo povećanje zaduženosti po osnovu kredita od 0,9 posto, na 577,32 milijardi dinara, pri čemu se to odnosi na gotovinske, stambene i poljoprivredne kredite, dok su potrošački i krediti za refinansiranje smanjeni. Kada se radi o kašnjenju u otplati kredita, kod privrede je ono u aprilu smanjeno na 14,8 odsto u odnosu na martovskih 15, dok je kod građana ostalo nepromenjeno i iznosi 3,9 odsto.

Kako je naveo Dugalić, stanje zaduženosti građana po tekućim računima i kreditnim karticama je, takođe, nepromenjeno, dok se broj lizing ugovora iz meseca u mesec blago smanjuje. Na pitanje o broju aktiviranih hipoteka po osnovu stambenih kredita, on je istakao da Udruženje banaka nema te podatke, ali da nije zabeležen značajniji rast kašnjenja u njihovoj otplati.

Govoreći o rastu kursa dinara prema evru, Dugalić je podsetio na to da je većina kredita u Srbiji vezana za neku stranu valutu, pretežno evro, tako da svaka promena kursa pogoršava poziciju klijenata, i dodao da je vrlo teško reći koja bi to bila „granična linija” kursa preko koje većina građana ne bi bila u stanju da otplaćuje svoje obaveze.

Što se tiče rezultata poslovanja banaka, on je naveo da je, kada se pogledaju rezultati posle oporezivanja, bankarski sektor Srbije u celini imao gubitak u 2011. godini, ističući da to potvrđuje da nema reči o ogromnim zaradama i spektakularnim rezultatima banaka.

Veroljub Dugalić je ponovio da banke nisu institucije koje treba da kontrolišu uplatu poreza i doprinosa na zarade, kako je to predviđeno od 1. jula, već bi to trebalo da radi Poreska uprava