Ne možemo pobeći od povećanja poreza

Objavljeno: 16.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Čim se nova vlada Srbije ustoliči u Nemanjinoj ulici, izvesno je da je čeka susret s misijom Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji. A to o čemu će se razgovarati uopšte nije tajna. Šef Misije u našoj zemlji Bogdan Lisovolik je u nekoliko navrta već rekao da ta institucija od budućeg kabineta, ako želi novi aranžman, očekuje rebalans budžeta za tekuću godinu, smanjenje zaduženosti zemlje i ubrzanje strukturnih reformi.

Od novog kabineta se očekuje i da konačno krene u poresku reformu. Ona bi značila smanjenje poreza na dobit i dohodak a povećanje stope poreza na dodatu vrednost. Potonje se kod nas pominje već duže od pola godine. Isti lek MMF je već propisao susedima koje muče slične muke kod punjenja državne kase kao i nas. Hrvatska je već povećala PDV s 23 na 25 posto. Mađarska se dugo opirala pregovorima, da bi ipak pristala na to da sklopi aranžman, a rezultat je bio i veća stopa ovog preza, koja je s 25 otišla na 27 posto.

U Srbiji su u predizbrnim mesecima duvali suprotni vetrovi pa je predlagano da se bebi-oprema oslobodi PDV-a. To je dobilo opšti društveni konsenzus. Konačna odluka o tome čeka buduću vladu. Ali, to je tek jedna stvaka. Kako stvari s PDV-om stoje ukupno gledano? Hoćemo li dobiti više prihoda ili veću inflaciju – jer svako povećanje PDV-a sa sobom može doneti i veće cene.

PDV je kod nas, kao i u drugim zemljama, glavna stavka u prikupljanju poreza. Lane je po tom osnovu ubrano 585 milijardi dinara. Po podacima Poreske uprave Srbije, i ove godine sve teče po predviđenom planu. Zaključno s aprilom, ubiranje PDV-a koji radi carina je malo podbacilo: od planirane 73,703 milijarde dinara ubrano je 73,118, ili 0,8 odsto manje. Povećana je naplata PDV-a koju radi Poreska uprava Srije pa je ubrano 37,5 milijardi, ili 1,4 posto više od plana. Ukupna naplata javnih prihoda od strane PU Srbije veća je 2,2 posto u provm tromesečju. Mogu li promene doneti još veći prihod, ostaje da se vidi. A to će prevashodno zavisiti od toga kako budu koncipirane. Najčešće se kao opcija pominje povećanje stope s 18 na 20 posto, uz to da se robe i usluge koje su oporezovane s osam procenata ne diraju jer je tu ono što spada u socijalnu stavku. Međutim, ima i drugih rešenja. Tako ekonomista Dušan Vasiljev i stručnjak za poreze Nikola Altiparmakov smatraju da bi gornju stopu PDV-a trebalo povećati na 22 posto a da se donja ukine ili da se stopa ujednači 18 posto. Moguće je i da se stopa s 18 posto podigne na 20, s tim da se polovina onih iz osam posto prebaci u višu kategoriju. Tako bi se grupe s najugroženijim standardom ipak štitile poreskom politikom.

Koje će se od rešenja konačno usvojiti, ostaje da se vidi. Tek, izvesno je da građani prema ovome neće biti indiferentni jer veća stopa PDV-a automatski znači i skok cena. U Hrvatskoj očekuju povećanje inflacije od 3,5 posto. Kod nas je inflacija u aprilu bila 2,7 posto. To daje šansu da konačno stopa rasta cena na kraju godine stigne od zacrtanih 4,5 posto uz odstupanja od jedan i po odsto.

Može li veći PDV opet izbaciti inflaciju iz koloseka?

– Ne verujem da bi promena poreza po dva procenta naviše mogla znatnije poremetiti ovaj plan – objašnjava ekspert Danijel Cvjetičanin. – Deficitarno finansiranje je mnogo veći problem pa promena PDV-a nešto od vitalnog značaja.

Hoće li bar ovaj porast doprineti značajnijem ubiranju prihoda? Kod nas ima 115.000 obveznika PDV-a. Stručnjaci smatraju da bi u prvih nekoliko meseci prihodi bili veći a posle bi moglo doći do pada u naplati preza koji bi pratio pad standarda građana. Može se očekivati da dođe do povećanja poslovanja u sivoj zoni. Bilo bi najbolje da se poreska reforma sprovede u celini a ne da se izdvoji jedan porez kao u ovom slučaju. Izgleda da u ovoj 2012. nećemo za to imati vremena pa će se krenuti od PDV-a.