Ko odlučuje o budućnosti evra?

Objavljeno: 15.05.2012

Vesti izvor: Kamatica

U evrozoni dominira dilema "štednja ili novac za ekonomski rast". Stručnjaci se slažu da će o budućnosti evra odluka pasti u bankarskom sektoru. U trenutnoj krizi banke i države su toliko povezane da slabe jedni druge.

Stvoriti ekonomski rast samo tako, pre svega bez novca za ulaganje je nemoguće. To potvrđuje i nemački ekonomista Daniel Gros, koji smatra da začuđuje kako političari Evropske unije i pre svega novi francuski predsednik François Hollande, stalno ponavljaju samo jednu jedinu reč: rast.

Gros, kao eknomski stručnjak u briselskom Evropskom centru za politiku (CEPS) ocenjuje da se vodi prividna rasprava na temu "štednja protiv rasta", jer to ne dovodi do rešenja krize evra. Prava rasprava trebala bi da se vodi oko banaka, dodaje ovaj analitičar, pre svega oko banaka zemalja južne Evrope, jer je njihovo stanje je daleko lošije od očekivanog.

Gros objašnjava kako se grčke i španske banke nalaze u ogromnim dugovima koji stalno rastu.

- Samo Evropa može da spasi takve banke, jer su španska i grčka vlada preslabe, zbog toga je to u prvom redu evropski problem - smatra Daniel Gros.

Povlačenje banaka iz južne Evrope

Nakon snažnog političkog pritiska evropske banke su prošle godine prihvatile otpis dugova grčkih banaka. I nakon toga počele su da se povlače iz južnih prostora starog kontinenta, posebno evrozone, gde sada prete nove slične situacije kao u Grčkoj. Konkretno, strani ulagači u velikom krugu zaobilaze Španiju, Portugal i Italiju i time te zemlje ostavljaju na cedilu.

Nova faza počela je u Grčkoj, gde Grci vlastiti novac spašavaju prebacujući ga u inostranstvo. Beg kapitala poprimio je velike razmere, a prema rečima analitičara Grosa svakog meseca Grci iznose iz svoje zemlje između četiri i šet milijarde evra. Može li iko da zaustavi ovaj proces?

Ne samo da izostaje kapital sa severa Evrope na jugu kontinenta nego su banke evropskog juga time prisljene da zapadnu u još veće dugove, jer iste državne obaveznice koje odbacuju strani ulagači sada kupuju banke iz južne Evrope, a to čine pre svega zbog pritiska svojih vlada. Ipak, treba reći da one time mogu zaraditi. Za uzvrat i nagradu za njihovu uslugu, vlade kod banaka uzimaju nove kredite pod kamatnom stopom koja je za banke od velike koristi. Prošle je zime Evropska centralna banka stavila na raspolaganje 1.000 milijardi evra jeftinih kredita kako bi održala u životu evropski kreditni promet.

Južnoevropske banke koriste ove kredite uz kamatnu stopu od jedan odsto za vlastite kredite koje daju vladama koje ipak donose korist od šest ili više odsto kamata. To se može opisati kao patriotski čin koji bankama sigurno neće naneti štetu. Što se na prvi pogled možda pričinilo kao rešenje, pokazalo se kao perverzna dinamika, a to znači da su banke i vlade toliko tesno međusobno povezane i isprepletene da zapravo na kraju slabe jedni druge.

Koliko je ozbiljna pretnja raspada evrozone i evra ?

- Grčke banke u potpunosti su izmakle kontroli - tvrdi Daniel Gros.

Čini se da je to postao grčki nacionalni problem, ali radi se o optičkoj varci, jer postavlja se pitanje: šta će se dogoditi kada banke sa juga Evrope Evropskoj centralnoj banci odjednom više ne budu mogle da vraćaju kredite ? Drugi analitičari primećuju da se sa evrom svi nalaze na istom brodu. Drugim rečima, Evropska centralna banka - to su sve članice evrozone. Ukoliko pojedine zemlje evrozone imaju proteškoća, druge članice moraju priskočiti u pomoć. Vrlo jednostavna računica, ako se želi da se spase evropska monetarna unija. Zbog toga raste i pritisak Nemačke i Holandije na Evropsku centralnu banku da zaustavi davanje tako velikih kredita, jer finansijsko tržište temelj je evra.

Stručnjaci upozoravaju da beg kapitala sa juga na sever šteti cielom tržištu.

- Po prvi put od osamdesetih godina 20. veka beležimo pad finansijske integracije u Europi - konstatovao je Ignazio Angeloni, savetnik pri Evropskoj centralnoj banci.

Geografija je počela da igra ulogu u Evropi i na području banaka, upozoravaju lobisti u Bruxellesu, a Kinezi postavljaju pitanje : "kako možemo razlikovati grčku od nemačke novčanice evra?".

Drugi pak upozoravaju da samo evropska unija banaka može pomoći u trenutnoj situaciji isprepletenosti banaka i vlada. Pre svega unija banaka u kojoj bi same banke imale i finansirale fond za spašavanje. Na taj način vlade više ne bi morale da snose teret insolventnosti banaka. Time bi se rešio problem "velikih banka koje ne smeju propasti" (to big to fail), jer upravo je to velikim bankama dopuštalo da i u slučaju da sve krene u pogrešnom smeru, na kraju mogu sigurno računati da će ih spasiti vlade. Ukoliko bi banke same osetile bol, tada bi se sigurno drukčije odnosile prema rizicima.

Tapkanje u mestu Evropske komisije

U fioci je sada spreman predlog Evropske komisije, međutim njegovo objavljivanje se oteglo već pune dve godine, jer ono ne odgovara pojedinim članicama. Dokument predviđa snažan evropski nadzor, drugim rečima, prebacivanje suverenosti koja za mnoge članice nije i ne može biti predmet pregovora.

Tako se Evropa vrti u krugu. Zbog toga što vlade ne žele snažnu evropsku finansijsku kontrolu, raste verovatnoća, da će se evropskom poreznom obvaezniku nametnuti dodatni tereti akcija spašavanja u milijardskim iznosima. I nakon svega toga ostaće vrlo malo novca za podsticanje ekonomskog rasta, kojeg zagovara novi francuski predsednik Hollande.

Jedan briselski lobist trenutnu situaciju opisao ovim riječima : "Najveća prijetnja za financijsku stabilnost u Europi je činjenica da banke finansiraju zemlje evrozone, a da iste banke koje u slučaju insolventnosti zavise upravo od onih vlada kojima daju kredite".

27.08.2012