Srbija nije spremna da izvede ozbiljnije reforme

Objavljeno: 11.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Magazin Biznis

Posmatrano iz ekonomskog ugla, predizborna kampanja izgleda tragično. Svi su se uhvatili za populizam, etatizam i socijalizam. Pljušte obećanja, država radi sve, a birači to treba samo da gledaju i da uzivaju u blagostanju. Elita je neodgovorna ako im to obećava, jer bar deo elite mora znati da obećanja ne mogu da se ispune ni sa deset odsto

Najveća pretnja ekonomskom razvoju Srbije je u tome što posle 2000. nije bilo ozbiljnih reformi u domenu protržišnih rešenja i vladavine prava. Zbog populizma su državne plate i penzije nerealno porasle, što je oborilo konkurentnost privrede. To se vidi i po tome što niko ne dolazi u Srbiju da ulaže, ako mu država ne da podsticaj, koji ide i do 10.000 evra po radnom mestu, plus oprema zemljišta, poreske povlastice, itd. Tu neozbiljnost sa reformama ćemo tek plaćati - ocenjuje Miroslav Prokopijević, naučni savetnik beogradskog Instituta za evropske studije, profesor ekonomije na Univerzitetu Donja Gorica u Crnoj Gori i na Evropskom Univerzitetu u Srbiji.

U intervjuu za Magazin Biznis Prokopijević objašnjava zašto smo došli u ovako nezavidnu ekonomsku situaciju, kakva je predizborna ponuda u Srbiji i najavljuje još teže godine ukoliko izostanu oštri reformski potezi.

- Vlada nije radila svoj posao, nije reformisala zemlju da bi došla neka ulaganja, a radila je ono što nije njen posao - davala i daje pare investitorima da bi ovde došli. Dakle, dvostruko štetočinski. Pritom, oni koji daju tako velikodušne podsticaje na naš račun dobijaju deo sredstava nazad, ali na račune koji su im u inostranstvu, pa onda time vode "uspešne" kampanje. Valjda misle da smo svi ludi.

Kako komentarišete visinu javnog duga Srbije i šta se u tom pogledu može očekivati u narednim godinama?

- Javni dug je već verovatno pre više od godinu dana prešao 45 odsto od našeg BDP-a. Naduvani su BDP i kurs dinara, neka zaduženja i garancije se lažno knjiže. Tako se proizvodi utisak da je javni dug niži nego što je stvarno. Fiskalni savet protestuje tiho, valjda da ne izgube rente. Mi smo u stanju da sa ili bez Fiskalnog saveta lažiramo sve cifre, ali nećemo moći da lažiramo realnost. A ona je da Srbija više ne može da se ozbiljnije zaduži na medunarodnom tržištu, za veći iznos, recimo milijardu evra. Jer, tražio bi se prinos preko devet odsto, a ko to sme da uzme, ako je privreda u stagnaciji. Cvetkovićeva vlada je stavila tačku na veće zaduživanje na duže vreme, a ovi koji dolaze moraju da smisle šta će da rade, da bi došli do para za državne plate i penzije blizu ovog nivoa na kojem su one sada.

Kako Vam izgleda predizborna kampanja, posmatrano iz ekonomskog ugla?

- Izgleda tragično. Svi su se uhvatili za populizam, etatizam i socijalizam. Pljušte obećanja, država radi sve, a birači to treba samo da gledaju i da uživaju u blagostanju. Očito, to što se nudi birači žele da čuju. Birač tu može da želi bilo šta, jer on nije u proseku ekonomski stručnjak i može želeti da živi na tuđi račun. Elita je, međutim, neodgovorna, ako im to obećava, jer bar deo elite mora znati da obećanja ne mogu da se ispune ni sa deset odsto. Oni očito čekaju da dobiju izbore, da navale u krađu i korupciju, a biraču će isporučiti što mora biti malo inflacija, malo snižavanje penzija i plata, malo odlaganje isplata, itd. Za jednu ekipu uvek ima da se ukrade i u najpropalijoj zemlji. A vi budale što ste glasali za nas (tj. za pobednike izbora) pa šta nas briga za vas, vidite šta ćete kada ste bili toliko glupi da nam poverujete. Birači imaju, u ogromnoj većini, određene želje i posle ispadnu žrtve političara. Teško je u takvoj situaciji žaliti birače.

Ali, to je na dugi rok neodrživo?

- Da, ali ako u toj situaciji kažete da je to neodrživo, jer takva privreda ne može da funkcioniše, rizikujete da vas i političari i birači shvate kao budalu. Kao kad biste došli 1965. Brežnjevu i sovjetskim građanima da im pričate kako planska privreda ne radi, kako se ne može bez vladavine prava. A oni uživaju navodne plodove komunizma baš bez tržišne privrede i bez vladavine prava. Ne znaju ili ih ne interesuje što će to za dvadesetak godina i formalno propasti. Trebalo je da prođe neko vreme da sve propadne, socijalizam je trajao skoro 60 godina. Ova naša glupost naravno neće ni još deset godina, ali treba se izmaći i pustiti da sve završi u blatu. Umesto da se pokušaju otvoriti oči Brežnjevu i njegovim vernicima, tj. njihovim današnjim ekvivalentima u Srbiji. Zato u novije vreme i izbegavam da idem na medije. Do raspisivanja izbora je vladala cenzura, zvali su me kad poskupe čačkalice i prašak za pecivo po 30 odsto da pitaju šta to znači za građane. Jadni novinari! Nikad nisu zvali za nešto bitno. E, sada je kontrola malo popustila, pa zovu razni, ali baš me briga. Ko je namerno krio istinu mora da to plati u zajedničkoj patnji. A i ko veruje u besmislice, to mora da plati.

Koje su društveno-ekonomske reforme potrebne Srbiji i da li je moguće da se
realizuju?

- Protržišne reforme i vladavina prava. Ako su ih napravili neki drugi u svetu, znači može i ovde. I danas ih neki prave, recimo Kameron u Britaniji. Ali, mi to nećemo. Mislimo da možemo da se provučemo kreveljenjem, glupostima, širenjem besmisla. Već se vidi, a kako vreme prolazi videće se još bolje.

Kakva će ova godina biti po ekonomsko-privrednim rezultatima?

- Prvi deo će biti samo malo lošiji od 2011, drugi deo 2012. malo više loš. Proći će izbori, a i nestaće para. Naredna, 2013, biće još gora. Ide mnogo loših godina gde će rezultati naših loših privrednih pravila biti pogoršavani lošim uticajem iz EU. Neće biti spektakularnih pojava poput hiperinflacije 1992/3, bar to ne mora da se desi (mada ima sposobnih da nas podsete na to), ali će biti tihog i dugotrajnog kuvanja žabe, što je za ovdašnji temperament i karaktere možda i gore. Pa neka još sto godina glasaju za populiste i socijaliste. Ako slučajno uspeju, neka mi jave golubom pismonošom ili imejlom da su uspeli, a da je moja rezerva bila pogrešna.

Šta očekuje novog ministra finansija posle izbora, ma ko on bio, i šta bi prvo trebalo da uradi?

- Budući ministar finansija će biti neki pojedinac (za žaljenje, zato što je dovoljno naivan da to mesto prihvati), koji će malo štampati pare, malo smanjivati penzije i plate, malo odlagati isplate, malo prodavati šta je ostalo, da bi platio račune. Onda će se ritam te igre polako ubrzavati. A ako dođe do pogoršanja u evrozoni, kod nas će naglo biti još zanimljivije.

Da li Srbija može bez aranžmana sa MMF-om?

- Može, ima dovoljno korenja i bensedina. A pošto smo ih izigravali i ismevali, moguće je da nam MMF sasvim okrene leđa. U osnovi, MMF može da malo ublaži naše patnje, ali ne može da nam reši problem, izuzev da nam 2012. da dve, 2013. tri, 2014. opet tri milijarde evra, itd. A za to nema šanse. Bolje da nam ne daje ništa, pre ćemo otići na dijetu i početi da razmišljamo o stvarnim promenama. Pritom ćemo mnogo razmišljati, mnogo..., mnogo, i pitati se što su nas isterali iz režima koji najviše volimo iz socijalizma tj. populizma.

Kada i kako Srbija može da pokrene privredni rast?

- Svaka zemlja u načelu to može, pa i Srbija. Ali, za to su potrebne protržišne promene. Ista pravila igre daju iste rezultate. Ako su rezultati loši, potrebno je da promenimo pravila igre, ali ne bilo kako, nego ka mnogo više kapitalizma i vladavine prava. A to je tačno suprotno od onoga što hoće 95 odsto birača u Srbiji i čitav politički establišment, koji lovi njihove glasove. Tako, Srbija nije zemlja gde će se videti neke ozbiljnije reforme. Pre će se populacija tanjiti, nestajati kroz emigraciju i nisku stopu rađanja. Naravno da će prećutati da smo propali zato što smo pogrešno shvatali svet i što nismo hteli da zasučemo rukave, jer smo mislili da smo toliko važni da nas drugi moraju spasavati, tj. finansirati. Niko u ovom svetu ne želi da se bavi neuspešnim pojedincima, grupama i narodima. I niko ne može da dugoročno živi na tuđi račun - ocenio je Miroslav Prokopijević u intervjuu za Magazin Biznis.

27.08.2012