Čekovi su sve popularniji

Objavljeno: 11.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Danas

Čekovi, sredstvo plaćanja koje se u svom ostalom svetu koristi samo kao zamena za keš, a koje je u Srbiji sve do 2005. važilo skoro isključivo kao instrument za odloženo plaćanje, ponovo se vraćaju u prodavnice, uprkos tome što je Narodna banka Srbije, još pre sedam godina, pokušala da ukine njegovu kreditnu funkciju tako što je bankama zabranila da primaju čekove sa rokom dospeća dužim od mesec dana.

Ali, od početka ekonomske krize, a naročito ove i prethodne godine, čekovi doživljavaju preporod, pošto su trgovci suočeni sa sve manjom kupovnom moći svojih mušterija, primorani da pristanu na „manje od dva zla“: Ili da čekove drže mesecima u svojoj kasi pre nego što ih naplate ili da ništa ne prodaju.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, tokom prošle godine banke su izdale 8,96 miliona čekova, što je za 200.000 više nego 2010. i jedan ceo milion više nego 2009. godine.

U Erste banci potvrđuju ovakav trend.

- Broj izdatih čekova u periodu januar-mart 2012. u odnosu na isti period prošle godine približno je dupliran. Kada klijenti koriste čekove za plaćanje u više rata, ostvaruju prednost zbog toga što nema kamate (naravno, ukoliko prodavac ne naplaćuje drugačiju cenu za plaćanje čekovima na rate), dok je prednost kreditnih kartica u jednostavnijem i fleksibilnijem korišćenju - kažu u ovoj banci, dodajući da i kreditne kartice omogućavaju plaćanje na odloženo bez kamate i to do 45 dana, recimo ako korisnik nešto kupi 1. u mesecu, a trošak izmiri do 15. narednog meseca.

Sasvim suprotno, u Intezi tvrde da njeni klijenti radije koriste kartice nego čekove, zahvaljujući mogućnosti beskamatnog plaćanja kreditnim karticama na do 12 jednakih mesečnih rata u partnerskim prodavnicama i odloženog plaćanja bez kamate do 100 dana u Maksi trgovinama, odnosno do 40 dana u ostalim prodajnim objektima.
Ali, kada ih koriste, i klijenti Inteze čekove pretežno upotrebljavaju kao kreditno sredstvo a ne kao zamenu za gotovinu.

- Kao sredstvo plaćanja, najčešće se koriste u manjim sredinama usled nepostojanja POS terminala u svim prodajnim objektima, a njima se uglavnom izmiruju troškovi nabavke bele tehnike i kupovina odevnih predmeta. Poslednjih nekoliko godina upotreba čekova beleži trend opadanja, zbog većeg korišćenja kartica - tvrde u ovoj banci.

Ukidanje takozvanog eskonta čekova 2005. značilo je da trgovci više nisu mogli da odmah unovčavaju čekove koji dospevaju tek za nekoliko meseci (što su im banke ranije omogućavale uz određenu proviziju), već da moraju da čekaju do datuma naznačenog na čeku kako bi dobili svoj novac. To je tada skoro sasvim ugasilo tražnju za ovom vrstom platnog sredstva, jer trgovci nisu bili voljni da trpe trošak, čekajući mesecima da dobiju novac za robu koju su prodali i da se izlažu inflacionim i valutnim rizicima. Zbog toga su brojne banke sasvim prestale da izdaju čekove, što je praksa koja se u mnogima od njih zadržala do danas.

Ipak, od pre par godina, a naročito od prošle godine, veliki maloprodajni lanci su pod pritiskom niske tražnje, odnosno sve slabije kupovne moći svojih mušterija, počeli da ponovo nude plaćanje robe na odloženo putem čeka.

Cena za ovu vrstu plaćanja po pravilu je ista kao i za keš (mada ima primera i da se za gotovinu dobija „popust“, odnosno da radnja efektivno naplaćuje kamatu za kupovinu na rate), što čekove čini povoljnijim načinom plaćanja u odnosu na karticu. Veliki lanci radije drže čekove i po šest meseci pre nego što dobiju priliku da ih naplate nego da robu ne prodaju, ali barem u slučaju najvećih među njima, pravi trošak trpe proizvođači robe, a ne prodajni lanci.

Naime, poznato je da najveće trgovinske kuće u Srbiji svojim dobavljačima preuzetu robu plaćaju sa kašnjenjem od tri do šest meseci, a nekad čak i duže, i to bez ikakve kamate, što znači da proizvođači, odnosno uvoznici kreditiraju maloprodajne gigante, a oni zauzvrat kreditiraju svoje mušterije, ne snoseći pritom nikakav trošak. Kao i uvek, i u ovom sistemu posrednici najbolje prolaze.

Tražnja se sezonski menja

Goran Milićević, član Izvršnog odbora Komercijalne banke kaže da se tražnja za čekovima sezonski menja i da nije bilo većih poremećaja u poslednje vreme. Prema njegovim rečima, iako banke ne dobijaju podatke o tome šta se kupuje čekovima, jasno je da se oni i dalje koriste kao kreditno sredstvo, pošto pojedini trgovinski lanci nude kupovinu čak na šest rata preko čekova.

27.08.2012