Sudbina Grčke je u rukama Grka

Objavljeno: 10.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche welle

Iako nikako da formira vladu, Atina od danas ipak može da računa sa narednom tranšom kredita u visini od pet milijardi evra. Na pitanje šta će biti posle, portparol Evropske komisije Amadeu Altafaj odgovara: „Ne zna se!“

Planirano je da se Grčkoj u avgustu isplati narednih 30 milijardi evra, ali to će se dogoditi samo ako se nova vlada izjasni za strukturne reforme i drastične mere štednje. Momentalno, nova grčka vlada nije ni na vidiku. U Briselu nervoza raste.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je juče, na Dan Evrope, poslao jasno upozorenje, koje se ne odnosi samo na Grčku:

- Zemlje koje dobijaju pakete pomoći, nemaju izbora ako žele da izbegnu nekontrolisani bankrot. One moraju otpočeti sa merama konsolidacije budžeta, poboljšati konkurentnost sprovođenjem strukturnih reformi i napraviti nekoliko ciljanih investicija.

Sudbina Grčke u rukama Grka

Za druge je izlazak Grčke iz evro-zone postao moguća opcija. Nemački šef diplomatije Gido Vestervele, Grčkoj pruža mogućnost da se opredeli za jednu od opcija:

- Sudbina Grčke u evro-zoni u rukama je Grka. Oni moraju da znaju koji ulog je u igri i šta ih čeka ako dogovor, koji je potpisan, jednostrano prekinu ili dovedu u pitanje.

Zadržati evro, a odbiti kurs štednje. To ne ide, izjavio je luksemburški šef diplomatije Žan Aselborn:

- Zato se grčkom narodu mora dati do znanja: ako žele da ostanu u evro-zoni, onda moraju da podržavaju partije koje takvu politiku i sprovode. U suprotnom, i ovde moram reći da mi je žao grčkog naroda, doći će trenutak kada će Grčka proigrati svoju šansu i to će za narod biti veoma, veoma bolno.

Da li Evropska unija, sa svojim drastičnim merama štednje koje zahteva od Grčke, snosi krivicu za porazan rezultat izbora u Grčkoj? Komesar za valutu Oli Ren to odbacuje i kaže da su se ekonomski problemi u Grčkoj godinama gomilali i da su se deficiti i zaduženja pojavili znatno pre nego što je Grčka počela da sprovodi mere koje je od nje tražila Unija i MMF.

Nezavisno od toga ko je kriv, a ko nije za teško stanje u Grčkoj, predsednik Evropske unije Herman van Rompej uputio je apel bogatim zemljama, poput Nemačke, da ne odustaju od solidarnosti sa ekonomski slabjima:

- Oni, koji veruju da njihova zemlja sama može da se izvuče iz krize, ne samo da neguju iluzuju već i lažu. Kada ne bi bilo Evropske unije, troškovi bi bili užasno visoki. Političari moraju jasno da kažu šta moraju da urade i šta je na kocki. A na kocki je mnogo toga - rekao je van Rompej.

27.08.2012