EUR 117,59 USD 106,35 CHF 107,23

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 23.09.19. :: 117.5843 rsd

Nemačka gubi strpljenje sa Grčkom?

Objavljeno: 10.05.2012


Vesti izvor: Kamatica, Danas

Pre samo nedelju dana bilo je nezamislivo dovesti u pitanje opstanak Grčke unutar evrozone. Sada se čini da je to sve izvesniji scenario, prenosi Njujork tajms. 

Imajući u vidu da političke partije, pobednice nedeljnih izbora, odbijaju da se povinuju uslovima koje nalažu sporazumi zemlje sa MMF i EU koji se tiču paketa pomoći za posrnulu ekonomiju zemlje, čini se da je takav razvoj događaja vrlo moguć, ocenjuje list. 

Frustracija vezana za rasplet političke situacije u Grčkoj čini se da je neporeciva u Nemačkoj, najmoćnijoj evropskoj privredi, zemlji koja je dosledna evru i EU. Berlin, kako je poznato, smatra da Grčka ni po koju cenu ne treba da zapostavi svoje međunarodne obaveze. Isto tako, vlada uverenje da je možda najbolje da Grčka napusti evrozonu.

Takav stav deli Karsten Hefeker, profesor ekonomije i stručnjak za evropsku valutu. „Ukoliko Grčka nastavi da se kreće ovim putem, bilo bi vrlo teško opravdati boravak zemlje u evrozoni. Kako možete da se dogovarate sa zemljom koja kaže da ne želi da ispuni data obećanja“? 

Štaviše, Aleksis Cipras, lider radikalne levičarske partije Siriza, drugoplasirane na nedeljnim izborima, koji je vratio mandat za formiranje vlade jer su pregovori sa potencijalnim partnerima propali, objavio je da su sporazumi o pozajmicama ništavni te odbija da uđe u koaliciju sa nekad dominantnim partijama koje su potpisale sporazume o pomoći i pristale da sprovedu mere štednje.

Mandat za sastav vlade dobio je sada PASOK, trećeplasirani na izborima, ali imajući u vidu stav partije Siriza, teško je poverovati da će se dogovoriti o novoj vladi.

Imajući u vidu da takozvana kreditorska trojka - EU, Evropska centralna banka i MMF - zahtevaju budžetske uštede od 15 milijardi dolara do kraja juna, sada deluje potpuno neverovatno da će Atina uspeti u tome.

Jedina karta na koju Grčka može da igra - istupanje iz evrozone - vrlo je opasna i mogla bi da nagna i druge da isto učine, mnogo veće članice poput Španije i Italije sa daleko većim posledicama, smatraju stručnjaci. Ako Grčka istupi iz evrozone, kaže Hefeker, berze će početi da se klade na narednu zemlju koja će istupiti iz zajednice evropske valute. „Tada će Španija ili Italija biti pod pritiskom, a postoji mogućnost da dođe do kolapsa cele evrozone“, kaže ovaj ekonomista. Postoji takođe još jedna nezvanična kalkulacija. „Politička cena odlaska Grčke iz evrozone prevagnuće mnoštvo drugih ekonomskih“, smatra Almut Miler, evropski analitičar pri nemačkom Savetu za inostrane odnose.

Ton u debati o Grčkoj prožet je većom dozom antagonizma nego u vezi sa Španijom ili Italijom, kažu upućeni. Diskusije o Španiji u nemačkoj štampi fokusirane su uglavnom na to da bi trebalo zaustaviti ekstremno visoku stopu nezaposlenosti, a naročito stopu nezaposlenosti mladih te na napore vlade da smanji deficite uprkos lošoj ekonomskoj situaciji. 

Izveštaji o Italiji stavljaju naglasak na konkurentnim industrijama na severu i napretku koje je postigao tehnokratski premijer Mario Monti vezano za strukturalne reforme.

Grčka, u drugu ruku, oštro se kritikuje zbog stalnog iznošenja netačnih informacija o stvarnom stanju njenih finansija pre i nakon pristupanja evrozoni te njenog neuspeha da preduzme brojne korake koje zahtevaju kreditori u cilju modernizacije ekonomije, a naročito njene bolne tačke naplate poreza. Njen status specijalnog slučaja se iznova i iznova podvlači.

Iako su Evropu i ranije potresale evrokrize, ova sada je neuporediva. Jednu od mogućnosti, kako navode analitičari, bila bi da kreditorska trojka izdvoji sredstva za Grčku onoliko koliko je neophodno za funkcionisanje državnih službi a da joj uskrati ostatak sve dok ne bude raščišćena politička situacija. Kao jednu od najverovatnijih mogućnosti koju navodi stručna javnost jeste da sa novom grčkom vladom kreditori ponovo pregovaraju od uslovima za spasilački plan. 

Takođe, postoji mogućnost da kreditori konačno odbiju da izdvoje novac kao što je MMF pre deceniju odbio da da novac Argentini, kada Buenos Ajres nije uspeo da ispuni uslove za spasilački plan. Mnogi eksperti su uvereni da je Evropa spremna na ovakav scenario.

„Obavljene su pripreme za slučaj da Grčka reši da vrati drahmu“, kaže za Njujork tajms Heribert Diter, stručnjak za međunarodna finansijska tržišta pri nemačkom Institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.

Najveći deo grčkog duga sada se nalazi u rukama kreditorske trojke, što ublažava pretnje banaka, a postoje i spasilački mehanizmi koji bi ublažili spekulativni pritisak na druge članice evrozone. „Te mere bile bi iskorišćene privremeno ne bi li se smanjio spekulativni pritisak na Italiju i Španiju“, smatra Diter. 

Iako lideri u Berlinu javno podržavaju zvaničnu liniju da su države članice u stanju da same reše svoje probleme, nezvanično se vodi rasprava o tome šta će se dogoditi ukoliko Grčka i druge zemlje napuste evrozonu. Raspoloženje u nemačkim krugovima, ističu poznavaoci prilika, postalo je manje entuzijastično. To potvrđuje i nedavna izjava ministra finansija Nemačke Volfganga Šojblea, koji je istakao da „ne može neko biti članica kluba a ignorisati pravila“.



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana