EUR 117,61 USD 106,23 CHF 107,45

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 17.09.19. :: 117.6085 rsd

Privreda i građani dužni 20 milijardi evra

Objavljeno: 09.05.2012


Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Još pre nego što su birači krenuli na glasanje, buduća vlada Srbije dobila je niz zadataka. Sada je jasnije kako bi novi kabinet mogao izgledati, a u sledeće četiri godine čeka ga mnogo toga što je propušteno da se uradi: reforme penzionog i zdravstvenog sistema, smanjenje javnog duga, industrijalizacija zemlje. 
 
Promena bi trebalo da bude u gotovo svim segmentima politike pa i u monetarnoj. Građani i privredi očekuju i da će dosadašnje kredite moći lakše da vraćaju. Ne treba zaboraviti da ukupna dugovanja privrede i građana kod nas iznose 20 milijardi evra. Od te sume lavovski deo otpada na privredu – 13,45 milijardi, preduzetnici moraju da vrate 91 milion evra a stanovništvo 7,72 milijardi. Uglavnom su to indeksirani krediti pa bi prva pomoć trebalo da stigne u vidu stabilnijeg dinara, što je i guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić rekao da očekuje posle izbora. A kakve su sada šanse?

Većina analitičara smatra da će budući kabinet neizostavno morati da se prilagodi i novim vetrovima koje će u Evropsku uniju doneti budući predsednik Francuske Fransoa Oland.

O tome šta uraditi u budućnsti i kako obezbedio razvoj i redovno ispunjavanje obaveza konsultantkinja Mila Korugić-Milošević kaže:

– To je jednačina s mnogo nepoznatih, koju će morati da rešava novi kabinet. Ali, već sada mora da nam bude jasno da nema brzih poboljšanja – naglašava ona.

– Skrenula bih pažnju na to da će se buduća vlada morati da uzme u obzir da će u Evropi dolaskom novog predsednika na čelo Francuske doći do promena. Evropa se tri godine borila protiv krize oštrim merama štednje bez većeh uspeha. Očekuje se da socijalista Oland u prvi plan stavi privredni rast.

Stručnjak s Novosadskog univerziteta Sinša Ostojić kaže da nova vlada mora da nastavi strukturne i institucionalne reforme

– Neophodna je reforma penzionog i zdravstvenog osiguranja. Sistem kakav sada imamo je preskup a rezultati su slabi – objašnjava Ostojić.

– Neophodno je, zatim, smanjenje javnog duga – tu su se stvari prilično otele kontroli. Naravno, tu je i odnos dinar–evro. Morali bismo da jasno definišemo šta želimo u budućnosti, odnosno da program dinarizacije stvarno implemnetiramo u naš sistem ili da krenemo drugim putem. To podrazumeva ulazak u Evropsku uniju i evrozonu što je brže moguće. Sistem kakav sada imamo nas skupo košta a rezultati su slabi. Dinar deprecira a vraćnje zajmova je sve teže i privredi i građanima.

– Smanjenje budžetskog deficita i javnog duga treba da bude posao kojim će se novi kabinet ozbiljno pozabaviti – kaže ekspert Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta u Beogradu.

To je moguće uz ubiranje većih prihoda i uštede. Prvo podrazumeva efikasniji rad Poreske uprave i povećanje stopa: o tome da PDV treba da poraste na 20 posto već se dugo priča. Uštede podrazumevaju bolji rad javnog sektora, a to znači smanjenje administracije i konsolidaciju javnih preduzeća. Veliki je otpor reformama u toj oblasti, ali bolni rezovi su neminovni. U oblasti privrede vlada mora da pokrene mere koje će podstaći industrijalizaciju zemlje. To je moguće uz pokretanje krupnih infrastrukturnih projekata. Uz to, mora se voditi aktivna monetarna politika kao što to čine sve zmelje koje nisu u evrozoni. Utisak je da je jedina briga Narodne banke Srbije sada da zadrži inflaciju na predviđenom nivou. To se radi pomoći smanjenja ili povećanja referentne stope i sličnim merama u oblasti obaveznih rezervi. NBS bi morao da vodi aktivniju politiku. Treba da se angažuju na konceptu koji će privredi ponuditi više od relativno male stope inflacije.

Ako novi kabinet počne sve ovo da ispunjava, jasno je da će biti teško, ali će se, kako eksperti obrazlažu, pojaviti svetlo na kraju tunela. U suprotnom – biće velikih problema.

Mnogo problematičnih zajmova

Podaci govore da je docnja sve veća: svaki četvrti zajam kod nas je problematičan i u otplatama se kasni više od devedeset dana. Statistički, po glavi stanovnika dugujemo 812 evra, što je pet puta manje od Hrvata, čak 11 od žitelja Grčke, ali i duplo više nego što smo bili zaduženi 2006. godine. Što se tiče nivoa industrijske proizvodnje, on je sada manji nego 1995. godine. Dok tu ne krenemo nabolje, svaki kredit će biti težak za vraćanje. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana