Ministar finansija treba da zaboravi izborna obećanja

Objavljeno: 08.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Za ekonomiste nema dileme šta treba da bude prvi potez novog ministra finansija, ko god da formira vladu. Onaj ko sedne u tu fotelju najpre će morati da zaboravi sva predizborna obećanja, kaže Danijel Cvjetićanin, profesor na Univerzitetu „Singidunum”. Javne finansije su u takvom stanju da će za budućeg ministra najbolje biti ako narodu kaže da su obećanja bila samo za predizborne svrhe i da je jasno da ne mogu da se primene u praksi, dodaje.

– Osim zaborava, druga mera će morati da bude obnavljanje aranžmana iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom. Od te saradnje zavisiće i eventualna treća mera, a s obzirom na situaciju u budžetu, moguće je očekivati neke mere i na prihodnoj i na rashodnoj strani kase – kaže Cvjetićanin i dodaje da kreatori postizborne ekonomske politike u narodu neće biti zapamćeni po dobrim delima.

A zašto će prvi potezi ministra finansija morati da budu drakonski, najbolje će reći brojke. Samo u prva dva meseca jaz između prihoda i rashoda na nivou cele države bio je veći od 31 milijardu, iako je planirano da u prvom tromesečju ne može biti veći od 26 milijardi. Situacija je još alarmantnija kada je o republičkoj kasi reč. Dakle, kad se isključe budžeti lokalnih samouprava, fondovi i pokrajinska kasa, deficit centralnog budžeta u prva dva meseca veći je od 37 milijardi dinara. Fiskalni savet je procenio da postoji opasnost da minus u prvom kvartalu bude dvostruko veći od planiranog. U najboljem slučaju, država će morati da uštedi najmanje 30 milijardi evra kako bi minus ostao u zakonskom okviru. Vlada je usvojila plan kojim se obezbeđuje polovina te sume, ali je Fiskalni savet ocenio da je to nedovoljno da se ispoštuje zakon i dogovor sa MMF-om.

– I pored najbolje volje budućeg ministra finansija da narodu ostane u lepom sećanju, to neće biti moguće – kaže Cvjetićanin. – Neke stvari neće zavisiti od njega. Svako zaduživanje ima svoj kraj i mi ćemo moći još jedno godinu i po da živimo na kredit. A posle toga i uz najbolju volju vlasti i međunarodnih kreditora, moraćemo da se pomirimo sa činjenicom da ne možemo da trošimo više od svojih mogućnosti. Čeka nas štednja – voljna ili nevoljna.

Nebojša Savić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, smatra da prvo treba doneti dugoročnu strategiju razvoja zemlje. Na konstataciju da Srbija već ima model postkriznog opravka na osnovu koga je napravljena „Studija 2020”, naš sagovornik kaže da je to samo načelna priča koja u praksi nije primenjiva.

– Trebaju nam kratkoročne operativne mere koje će biti u funkciji dugoročnih ciljeva. Takođe, sve zemlje imaju strategiju unapređenja konkurentnosti, koja je i nama neophodna. Naš problem je što ne znamo u kom pravcu idemo. Kad dođe misija MMF-a smanjujemo deficit, čim ode – povećavamo. Tumaramo u mraku. Obnavljanje saradnje sa Fondom donelo bi makroekonomsku stabilnost i poboljšalo kreditni rejting. Takođe, treba obezbediti dobre uslove poslovanja, smanjiti birokratiju i korupciju, ali i povećati ulaganje u infrastrukturu i obrazovanje – kaže Savić.

Da buduća vlada treba u naredne dve do dve i po godine da sprovede reforme kako bi točkove ekonomije preusmerila na razvojni kolosek, ocenio je u izjavi Tanjugu i Miladin Kovačević, saradnik Ekonomskog instituta. Kada je u pitanju ekonomija, vlada će biti suočena sa „urgentnom situacijom gašenja požara” i odmah po formiranju moraće da donese kratkoročne, ali i sistemske mere.

– Budžet će najpre morati da ima kretkoročni program kojim će biti prekinuto širenje deficita i zaduživanje – rekao je Kovačević.

Novi poreski oblici, podizanje poreske stope već postojećih poreza, samo su neke od preporuka Kovačevića, koji je precizirao da bi jedna od kratkoročnih mera mogla da bude i povećanje PDV-a.

To bi moglo da ugasi požar, ali nije rešenje koje će dovesti do dugoročnijih rezultata i priliva u budžet. Kako je dodao, rešenje nije ni propisivanje indirektnih poreza, jer mogu dodatno da opterete životni standard stanovništva i dovedu do povećanja cena.

Bez tih reformi, kako je istakao, i bez remonta fundamentalnih zakona, poput zakona o restituciji, svojini, razvojnoj banci, penzionom i fiskalnom sistemu, neće biti prostora za sprovođenje kapitalnih investicija, kao što su ulaganja u infrastrukturu. A to bi trebalo da bude zamajac ekonomiji, privlačenju privatnog kapitala i otvaranju radnih mesta. On smatra da je Srbiji ostalo još dve, dve i po godine da sprovede reforme i tako izbegne surov scenario, kakav se sada može videti u Grčkoj, Španiji.

Ana Trbović, profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, ocenila je u izjavi za agenciju Beta da novu vladu očekuju teški ekonomski izazovi rastuće nezaposlenosti i javnog duga.

– Treba hrabrosti za donošenje mera koje nisu uvek popularne, ali koje će doneti rezultate. Ukoliko se tempo reformi ne ubrza, očekuje nas dodatno zaduživanje i spor ekonomski rast – rekla je ona.

Prema rečima Trbovićeve, prvih šest meseci mandata novoj vladi pružaju priliku da se donese teške, ali neophodne odluke i sistemski reformiše penzijski sistem i pokrene ozbiljnije restrukturiranje javnih preduzeća i rada celokupnog javnog sektora.

Istovremeno, kako je rekla, treba raditi na unapređenju poslovne klime, što podrazumeva i novi zakon o radu i efikasnije procedure dobijanja dozvola.