Francuska i Nemačka će ostati motor Evropske unije

Objavljeno: 07.05.2012

Vesti izvor: Kamatica

Novi francuski predsednik Hollande želi da olabavi pojas štednje u evrozoni. Nemačkoj kancelarki Merkel je važna saradnja. Sve ide u smeru "Merkollandea", smatra komentator DW-a.

Francuska se odlučila za novog predsednika, ali na evropskom nivou se nije puno toga promenilo. Socijalista Francois Hollande je najavio da će ponovno otvoriti pregovore o evropskom fiskalnom paktu i da će napustiti strogi kurs štednje koji je nametnuo dvojac Sarkozy-Merkel, često zvan "Merkozy". Do sada međutim nema realistične alternative konsolidiranju državnih budžeta smanjenjem izdataka. To će Hollande shvatiti u roku od samo nekoliko sedmica. On će moći da dobije pakt o podsticaju rasta kao dodatak i dopunu postojećemu, potpisanom fiskalnom paktu, ali ne više. Ovaj ustupak su nemačka kancelarka Merkel, luksemburški šef evro-grupe Juncker i predsednik Evropske centralne banke Draghi već pripremili. Novi francuski predsednik Hollande tako bi trebalo da sačuvati obraz, a da se fiskalni pakt koji je u nekim zemljama već ratifikovan ne mora ponovno "razvezivati".

Svi u Evropskoj uniji su za ekonomski rast, stoga će rado to još jednom dati na znanje napismeno i medijski efektivno. Savetnički timovi novog francuskog predsednika i vlade u Berlinu to su već odavno dogovorili. Hollande svoj predsednički mandat neće početi svađom s Berlinom. Dugoročno gledano je dobra saradnja između Pariza i Berlina za Evropsku uniju apsolutno nužna bez obzira kojem ideološkom usmjerenju oni koji su na vlasti pripadali. Vjerojatno je da će se Merkel i Hollande stoga nakon nekoliko mjeseci međusobnog ispitivanja i upoznavanja stopiti u "Merkollande". To neće biti brak iz ljubavi nego iz političkog interesa. Konzervativna nemačka kancelarka sigurno će se dobro slagati s Franoisom Hollandeom, pogotovo zato što joj je mirni Hollande po karakteru puno sličniji nego što je to bio impulzivni Sarkozy. Francuska i Nemačka će ostati motor u strojarnici Evropske unije, iako će on možda u početku malo "kašljucati".

Nužda je sljubila i Sarkozyja i Merkel

To, uostalom, nije bilo drukčije ni sa Sarkozyjem i Merkel. Sarkozy, koji voli da nastupa glamurozno zbog čega ga u Francuskoj zovu "bling-bling"-predsednik, prvih godina svog mandata znao prilično nervirati nemačku kancelarku. Želio je okrenuti leđa tradicionalno jakoj osovini Pariz-Berlin i okrenuti se Španjolskoj. Zagovarao je Sredozemnu uniju kao konkurenciju EU-u. Taj plan mu je propao, ali tek na deauvillskoj plaži 2010. godine rođeno je partnerstvo zvano "Merkozy". Na tu "ljubav" ih je naterala čista fiskalna nužda. Konkretni stavovi koje je dvojac "Merkozy" tada zastupao su se doduše od tada više puta menjali, ali uvek su nemačka kancelarka i francuski predsednik nastupali složno. U svojoj predizbornoj kampanji Sarkozy je Nemačku čak koristio kao uzor.

I novi predsednik iz redova socijalista Francois Hollande u Nemačkoj vidi pozitivan primjer, ali više na području socijalnih dostignuća, a ne u uravnoteženom budžetu i kočnici dugova koju zagovara konzervativno-liberalna vlada u Berlinu. Ekonomski činioci će, međutim, i Hollandea vrlo brzo prisiliti da Francuskoj propiše štednju. Ako odstupi od dogovorenog smanjenja novih dugova, finansijska tržišta će brzo izgubiti strpljenje za njegovu zemlju - kamate za francuske državne obveznice mogle bi porasti, a kreditni rejting Francuske pasti.

Dopunska nastava od Junckera

Francois Hollande će imati malo manevarskog prostora za ispunjenje svojih predizbornih obećanja. Državni deficit je u 2011. godini iznosio pet posto. On stoga neće moći izbeći ni mirovinsku reformu niti rezanje kadrovika u prevelikom državnom sektoru. Hollande zapravo do sada nije objasnio kako namjerava izvesti zemlju iz krize. Novca za konjukturne programe ili snižavanje poreza na dodanu vrijednost neće imati. Planirani porez za bogate neće donijeti toliko puno. Nezaposlenost u Francuskoj je visoka. Mnogi birači će Hollandea meriti po tome hoće li uspeti da je smanji.

Francois Hollande će morati spoznati da ne smije evrozonu i Evropsku uniju lakomisleno gurnuti u novi vrtlog krize. Ako bi se Francuska poljuljala, onda bi popustili i napori za konsolidiranje budžeta u Portugalu, Španjolskoj, Italiji i drugim kriznim zemljama. A to bi imalo fatalne posledice za evro.

Bernd Riegert

Ako Grčka nakon izbora ne bude mogla da formira efikasnu vladu i ako njome zavlada politički kaos, možda će ipak na kraju morati da izađe iz evrozone. Tako bi još zajednička evropska valuta i mogla da preživi. Ali ako Francuska bude upadala u sve dublju dužničku krizu, bio bi to kraj evra. Ako to Hollande ne bude shvatio, luksemburški premijer i šef evro-grupe Juncker će mu dati dopunsku nastavu. To je iskusni Juncker već najavio. Tu ponudu bi Hollande, koji još nikada nije obavljao neku visoku funkciju u vladi, svakako trebao prihvatiti. Bilo bi to dobro za Evropu.