Na platnim karticama 38 milijardi

Objavljeno: 07.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Građani su „šire ruke“ kada plaćaju karticama, nego gotovinom. Isto se ponašaju kupci u Srbiji, u stvari, ponašaju se isto kao i kupci u svetu, a ovu činjenicu potkrepljuju i podaci naših bankara i razna istraživanja. Po računu, gotovo tri puta više novca se potroši kada se plati karticom nego kešom. A kod nas je do sada izdato više od šest miliona platnih kartica, od toga milion kreditnih.

Da i naši građani sve više koriste kartice umesto gotovine govori podatak da je u prva tri meseca ove godine obavljeno više od 30 miliona transakcija „plastičnim“ novcem. Prosečan iznos plaćen debitnom karticom je 3.891 dinara, a kreditnom 3.078 dinara.

Prema podacima Kreditnog biroa, oko 828.000 građana u Srbiji koristi nešto više od milion kreditnih kartica, sa limitom od 77,3 milijardi dinara. Od toga trenutno je iskorišćeno nešto manje od polovine dozvoljenog iznosa. Kamate na kreditne kartice su i dalje visoke i kreću se od 24 do 29 odsto. Ali ima i ekstremnih slučajeva - kada je godišnja kamata preko 35 odsto.

Banke i trgovine mame, inače, građane da više koriste kreditne kartice i odobravaju plaćanje na rate i do 12 meseci bez kamate.
Tako se na odloženo osim hrane, mogu pazariti i bela tehnika, televizori, nameštaj ili se može platiti letovanje ili zimovanje...

Ipak, za građane koji nemaju mere u trošenju, najgora varijanta je kada koriste revolving kreditne kartice.

One stvaraju lažan osećaj da se poseduje više novca nego što se ima, a kada se napravi veliki račun, „uteha“ je to da na kraju meseca može da se plati samo pet odsto od utrošenog iznosa.

Kada se kartica „isprazni“ do kraja, odnosno kada se potroši ceo limit, nastaje problem, jer se svakog narednog meseca uglavnom otplaćuje samo kamata, koja je veoma visoka.

Građani najviše koriste kartice za veće kupovine u hipermarketima i tada se najčešće u korpu ubacuje i ono što nije neohpodno, ali je trenutno na „akciji“, pri tome se zaboravljaju prethodne kupovine. Kada na kraju meseca stigne izveštaj, mnoge zaboli glava, pa većina ne može da veruje da je toliko potrošila.

Na Zapadu se obično kreditna kartica „puni“ svakog meseca za ceo potrošeni iznos. Kod nas to malo ko može sebi da priušti, jer su nam i primanja mala. Radije se odlučuje na otplatu od pet odsto od potrošenog iznosa, što je put u začarani krug „dužničkog ropstva“.

Da bi građanin dobio određeni limit na kreditnoj kartici mora da ima redovna primanja. Banke, kada je u pitanju limitiranje, obično dozvoljavaju klijentima da platu opterete kreditnom karticom do 40 odsto,a neke i do 50 odsto.