EUR 117,61 USD 106,29 CHF 106,94

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 19.09.19. :: 117.5946 rsd

Država spašava posrnule srpske banke

Objavljeno: 07.05.2012


Vesti izvor: Kamatica, Danas

Država će u narednih mesec dana dokapitalizovati Razvojnu banku Vojvodine sa 579 miliona dinara, koliko iznosi njen manjak u prošloj godini. 

Razvojna banka Vojvodine će u narednih mesec dana sprovesti novu emisiju svojih akcija kako bi je država dokapitalizovala i pomogla joj da preživi gubitak iz prošle godine, potvrdio je Goran Radosavljević, državni sekretar Ministarstva finansija. 

Banka, inače, iz 2010. godine ima manjak od 1,13 milijardi dinara. To će biti prvi put da se novcem poreskih obveznika direktno finansira neprofitabilna banka.

Osim RBV-a, pomoć je zatražila i Privredna banka Beograd, koja je prošlu godinu završila u minusu od 792,6 miliona dinara koju je država zato dokapitalizovala pre par nedelja sa oko 19 miliona evra. Ove dve intervencije predstavljaju prvi slučaj da poreski obveznici Srbije direktno finansiraju spašavanje neprofitabilnih banaka.

Radosavljević, koji je šef Radne grupe za očuvanje finansijske stabilnosti banaka, formirane nakon što je Vlada Srbije usvojila program pomoći, kojim je za spašavanje srpskih banaka odvojeno 300 miliona evra, kaže da je RBV od države zatražila finansijsku injekciju od čak pet milijardi dinara. 

Od toga će četiri milijarde dinara najverovatnije biti ubačeno kroz dokapitalizaciju, a ostatak kroz otkup problematičnih kredita koje je ova banka većinom preuzela od nekadašnje Metals banke od koje je nastala.

- Država sada ima skoro 67 odsto udela u PBB-u u odnosu na oko 20 procenata ranije. Narodna banka je dala svoju saglasnost za ovu transakciju i naše vlasništvo je već upisano u Centralni registar. Posle unošenja blizu dve milijarde dinara svežih sredstava PBB sada normalno funkcioniše - kaže Radosavljević. 

S druge strane, situacija u Razvojnoj banci Vojvodine još nije rešena, iako je Vlada Srbije dala zeleno svetlo da joj se pomogne. Radosavljević ističe da se detaljna analiza upravo radi, ali da je poznato da RBV ima oko deset milijardi dinara problematičnih zajmova, od čega je verovatno tek jedna desetina uopšte naplativa.

- Kada se uradi analiza i vidimo koliko tačno može da se naplati, toliko novca će Vlada dati Razvojnoj banci za otkup svih njenih problematičnih potraživanja i ona će zatim biti prebačena na upravljanje Agenciji za osiguranje depozita - kaže Radosavljević. 

Dakle, država će oko deset milijardi dinara nenaplativih kredita „izmestiti“ iz bilansa RBV-a, dok će Agenciji za osiguranje depozita pripasti zadatak da pokuša da od dužnika izvuče onoliko novca koliko bude mogla, pri čemu se pretpostavlja da će realno moći da se naplati tek jedna milijarda.

Za okončanje celog procesa sa RBV-om potrebna je još jedna odluka Vlade Srbije. 

- U drugom delu cele operacije i AP Vojvodina će ući u RBV sa svojim sredstvima. Oni su spremni da toj banci daju koliko god novca je potrebno kako bi ona prebrodila svoje probleme, tako da će kada se sve završi pokrajina i republika biti suvlasnici RBV-a u delu većem od 99 procenata - naglašava Radosavljević. 

Ipak, postavlja se pitanje da li će prelivanje milijardi dinara u ove dve banke biti dovoljno da one stanu na noge i počnu profitabilno da funkcionišu na tržištu na kojem posluje ukupno 32 banke ili će država samo odložiti problem za još jednu ili još nekoliko godina.

Radosavljević je mišljenja da će posle dokapitalizacije obe banke „imati dovoljno uslova“ za normalan nastavak rada i da će sve zavisiti od njih, a da će država kao većinski vlasnik u obe sada moćI da postavlja rukovodstvo, što bi, kako veruje, trebalo da doprinese boljem upravljanju. Uz to, za Privrednu banku Beograd, Vlada će pokušati da pronađe strateškog partnera, što znači da će i ova banka najverovatnije završiti u stranim rukama.

Pre dokapitalizacije PBB nije uspevala čak ni da zadovolji minimum od 12 odsto kapitalne adekvatnosti koji propisuje Narodna banka Srbije i koji moraju da ispune sve banke na ovom tržištu (a najveći broj ima daleko veću adekvatnost od tog minimuma), dok je Razvojna banka Vojvodine prošlu godinu završila sa skoro upola manjom adekvatnošću od dozvoljene - 6,64 odsto. 

Osim ove dve banke, očekuje se da će i Agrobanka morati da zatraži pomoć države, budući da je prošlu godinu završila sa 290 miliona evra gubitka. Radosavljević kaže da se iz te banke za sada nisu obraćali za pomoć, ali da će u slučaju da se pokaže potreba za time, država Agrobanci dati potrebna sredstva.



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana