Slab dinar nas gura u dugove

Objavljeno: 04.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Danas

Ukupna potraživanja banaka prema stanovništvu skočila su za prva tri meseca ove godine skoro koliko i za celu prethodnu. Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, građani su bankama na kraju marta dugovali čak 610,2 milijarde dinara, što je rast od 26,3 milijarde dinara u odnosu na kraj decembra. Poređenja radi, tokom čitave 2011. dug građana prema bankama porastao je za samo 31,4 milijarde dinara, što znači da je od početka godine brzina zaduživanja građana skočila skoro 3,4 puta.

Stručnjaci upozoravaju da ove podatke ne treba tumačiti kao posledicu povećane tražnje za kreditima, jer nje nema, već činjenice da su zajmovi u Srbiji u najvećem broju vezani za evro. U ukupnim kreditima banaka, koji osim pozajmica stanovništvu uključuju i plasmane privredi, čisto dinarski krediti čine samo 33 procenta, evro indeksirani zajmovi 55 odsto, dok su preostali krediti vezani za švajcarske franke ili druge valute. Kada se posmatraju podaci samo za stanovništvo, udeo kredita čiji se iznos usklađuje sa promenama na deviznom tržištu, još je veći.

Od početka godine dinar je izgubio skoro sedam procenata svoje vrednosti, pošto je kurs evra tada bio 104,64 dok je juče iznosio 111,84 dinara. To znači da je najveći deo novonastalog duga od 26,3 milijarde dinara rezultat pada domaće valute, što najbolje pokazuje koliko građani trpe zbog nestabilnosti dinara. Svima koji imaju kredite u evrima, rata se usklađuje s kretanjem kursa, što znači da kad skače evro, njima raste i rata koju svakog meseca plaćaju u dinarima. A pošto ogromna većina dužnika platu prima u domaćoj valuti, a ne u evrima, to im sa svakim padom vrednosti dinara ostaje manje novca u džepu. Primera radi, oni čija mesečna rata za stambeni kredit iznosi samo 200 evra, krajem marta su morali da plate čak 1.344 dinara više banci u odnosu na kraj decembra, samo po osnovu negativnih kursnih kretanja. To je 3,3 odsto manje novca u novčaniku prosečnog zaposlenog u Srbiji u martu, što znači (pod uslovom da dinar ostane na ovom nivou) da će građani sa ovakvim kreditom na godišnjem nivou morati da daju čak 40 odsto jedne cele mesečne plate kako bi podmirili rast svoje rate samo zbog pada dinara.

Podaci centralne banke ukazuju na sličnu situaciju i u privredi. Tokom svih 12 meseci prošle godine ukupan rast kreditne zaduženosti srpskih preduzeća kod domaćih banaka bio je na nivou od 1.037 milijardi dinara, što je rast od devet procenata. Za prva tri meseca ove godine, dug privrede skočio je za novih šest procenata u odnosu na decembar.

Ipak, u nekim sektorima, čak ni snažno slabljenje dinara nije dovelo do značajnijeg rasta zaduženosti, već negde čak i do pada, što znači da preduzeća iz tih oblasti više uopšte ne uzimaju nove kredite, već samo vraćaju stare, što je po pravilu simptom bolesti tih grana. Tako je dug u sektorima obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite pao sa 6,92 na 6,85 milijardi dinara, dok je u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu zabeležen marginalni rast sa 55,9 milijardi na 56,75 milijardi dinara.

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, nedavno je upozorio na stagnaciju na tržištu kredita i porast docnje kod građana, „koja raste 0,1 odsto svakog meseca“. Prema njegovim rečima, docnja je dostigla nivo od 3,9 odsto kod stanovništva, dok je kod privrede 15 procenata.

27.08.2012