Maričić: NBS treba da snizi referentnu stopu

Objavljeno: 04.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novi Magazin

Radikalno smanjenje referentne kamatne stope do nivoa ciljane inflacije od šest odsto značajno bi smanjilo kamatne stope na dinarske kredite, izjavio je direktor Srpske banke Ivan Maričić.

- Prosečna kamatna stopa na dinarske kredite koje plasiramo privredi je 24 odsto i to je neprihvatljivo, ali ako nam je kamata na ulaz novca oko 12 odsto šta onda očekujete. Ako bi se referentna stopa smanjila na šest odsto, imali bismo aktivnu kamatnu stopu od oko 14 odsto, što je prihvatljivije za privredu - kazao je Maričić u intervjuu za Novi magazin.

Bankari su, naveo je on, ovu kalkulaciju predočili guverneru Narodne banke Srbije (NBS) Dejanu Šoškiću, ali centralna banka strahuje da bi takvo smanjenje referentne kamatne stope uticalo na dalji pad vrednosti dinara.

- Na sastanku sa guvernerom i privrednicima predložili smo smanjenje referentne stope. Međutim, bojazan centralne banke je da bi smanjivanje referentne stope značilo i značajno slabljenje dinara. Taj strah je opravdan, ali je važno da se zna da rast evra nije posledica potrebe srpske privrede za devizama - objasnio je Maričić.

Prema njegovim rečima, jedan od važnih faktora slabljenja dinara prema evru su špekulativni motivi učesnika na deviznom tržištu “u nedostatku kvalitetnih plasmana”, odnosno firmi s malim rizikom kojima se može plasirati novac”.

- Banke ovim transakcijama pribegavaju radi profita. Zakonski propisi koji regulišu ovu oblast moraju da budu promenjeni jer centralna banka sada, pored toga što će intervenisati na deviznom tržištu, ne može ništa drugo da uradi ili sankcioniše špekulativno ponašanje - kazao je Maričić.

Direktor Srpske banke se založio za uključivanje države u rešavanje problema potrebe svežeg kapitala za kojim privreda vapi:

- Banke na ovaj problem gledaju s priličnom distancom i tako će i ostati sve dok se u problem rešavanja svojevrsnog paradoksa 'loša privreda - jake banke' ne uključi - država.

- (Država) može da garantuje za komercijalne kredite i tako na neki način podeli rizik sa bankom koja pozajmljuje novac. Država date garancije može da stavi u funkciju posredstvom državnih banaka i finansijskih institucija u njenom vlasništvu - objasio je on.

Ta bi se mera pođednako odnosila i na privatna preduzeća zato što su sve kompanije poreski obveznici, bez obzira na to da li su privatne ili državne: "Amerika se i te kako umešala u tržište koje je posustajalo, a rezultati su očigledni. Država ne bi smela da beži od odgovornosti.”

Maričić je ocenio da nedavno smanjenje nivoa obaveznih rezervi kojim je oslobođeno dodatnih 300 miliona evra slobodnog kapitala nije dovelo do pada kamata.

- Ta mera nije ostvarila svoje ciljeve. Niti je uticala na jačanje dinara, niti će dovesti do pada kamata. Pri tom, jeste smanjen nivo obavezne rezerve za devize, ali je povećan deo izdvajanja dinarskih sredstava, što znači da banke treba da povećaju cenu dinarskih kredita. Suštinski, ova mera samo je ugrozila cenu dinarskih zajmova koja je ionako visoka - objasnio je Maričić u intervjuu Novom magazinu.

27.08.2012