Stanovi se prodaju, ali ne na kredit već za keš

Objavljeno: 03.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Danas

Situacija na tržištu nekretnina popravila se poslednjih meseci, najviše u Beogradu, a mnogo manje u drugim gradovima Srbije, piše Danas.

Građani kupuju u proseku stanove od garsonjere do dvosobnog, najpoželjnije lokacije su one u beogradskim opštinama blizu centra, dok u pojedinim gradovima prodaja i dalje ide jako teško, tvrde agenti za nekretnine.

Osim blagog oporavka, tržište nekretnina doživelo je u poslednje vreme jednu značajnu promenu - za razliku od pretkriznih godina koje računamo kao dobre za prodaju i kupovinu stanova i kuća, u Srbiji poslednjih meseci građani kupuju isključivo za „gotov“ novac, a mnogo manje uz pomoć stambenih kredita.

- Svakako da je situacija mnogo bolja nego prošle godine, ako bismo u procentima govorili onda je prodaja skočila za gotovo 70 odsto u odnosu na raniji period - kaže Milun Nešković, vlasnik agencije Nešković nekretnine.

Gotovo isti toliki procenat, negde 70 odsto, tvrdi on, je onih koji stanove kupuju za keš, a svega 30 odsto uz pomoć kredita.

- Znatno manje se ljudi odlučuju da uzmu kredite, jer su banke poslednjih godina postale sve rigoroznije. Traže sve više papira i izgleda kao da se plaše, kao da žele da oteraju klijente - ističe Nešković.

Takva situacija je sasvim suprotna, napominje on, onome što je bilo u periodu 2007. i 2008. Tada su se krediti lakše dobijali, a banke su, neposredno po izbijanju krize, ističe on, postale neprofesionalne i počele da podižu učešće i menjaju uslove.

Nešković kaže da najbolju prođu u Beogradu imaju jednoiposobni i dvosobni stanovi, za koje treba izdvojiti između 60.000 i 90.000 evra.

- Najviše se traže lokacije poput Cerak vinograda, Mirijeva, Voždovca, odnosno Braće Jerković, Novi Beograd, dok je najmanje onih koji kupuju u krugu dvojke - ističe Nešković.

Uži centar Beograda nepopularan je zbog visokih cena, a za to su krivi prodavci, smatra on, jer ne žele da priznaju da njihovi stanovi ne vrede toliko koliko ih oni cene i da je situacija takva da ne mogu više da zarade 200 odsto.

- Neki misle da njihov salonac u centru grada u zgradi iz 1936. vredi mnogo, ali ne shvataju da ti stanovi ne vrede toliko i da ljudi jednostavno ne žele da kupe tako stare stanove u koje treba mnogo uložiti, pa makar bili u centru. Kupci se radije onda sele u neku drugu opštinu, malo dalje od centra - ističe Nešković.

Na blagi oporavak tržišta uticao je sigurno i pad cena kvadratnog metra, koji je sad u Beogradu, prema oceni našeg sagovornika, negde između 1.200 i 1.300 evra.

- Kvadratni metar u Mirijevu je od 950 do 1.100 evra, u Borči ili Batajnici od 850 do 900 evra, dok i dalje ima delova grada poput onog u Novom Beogradu, kod kineske ambasade, gde se za jedan kvadrat traži 2.800 evra - napominje on.

U Belvilu prodato 60% više stanova

U novobeogradskom Belvilu ove godine prodalo se 60 odsto više stanova u odnosu na 2010.

- Od momenta kada je država omogućila kupovinu nepokretnosti uz budžetsku subvenciju, evidentan je rast prodaje. Prodato je 60 odsto stanova više u poređenju sa 2010, a posmatrajući nivo poseta novih klijenata, i rezultate iz prvog kvartala ove godine, očekujemo uspešnu godinu - kaže Miloš Stanojević, izvršni direktor prodaje Blok 67 asošijetes. On ističe da su stanovi u Belvilu koncipirani tako da odgovaraju ukusu i potrebama najrazličitijih ljudi.

- Trenutno u ponudi imamo 20 raspoloživih struktura stanova, od jednosobnih do četvorosobnih. Najveće interesovanje klijenata je za stanovima od 60 kvadrata, dok je povećano interesovanje i za većim stanovima površine do 100 kvadratnih metara - naglašava Stanojević.

Cena kvadratnog metra u ovom naselju je od 1.550 evra, tako da stan od 67 kvadrata može da se kupi za 103.999 evra, dok onaj od 96,8 m2 košta 149.000 evra.

Cene nepokretnosti u Belvilu, ističe Stanojević, u skladu su sa tržišnim kretanjima, a na održivost cene utiče jedinstven koncept stanovanja, ali i činjenica da su stanovi odmah useljivi, uz urednu dokumentaciju, kao i potencijal razvoja same lokacije, izgradnja vrtića koja je nedavno počela, škole, doma za stare.

Situacija je znatno drugačija u drugim delovima Srbije, u Subotici na primer dvosoban stan u centru grada može da se kupi već za 30.000 evra, mada na severu zemlje, prema rečima Vesne Hajagoš iz subotičke agencije Top-Tip najbolje idu još manji stanovi, garsonjere ili jednosobni.

- Krajem prošle godine, a to se poklopilo sa onim pričama da bi evro mogao da bude ukinut, zabeležen je blagi porast potražnje stanova, ali pre svega onih manjih, koji se prodaju ispod tržišne vrednosti - ističe Hajagoš.

Baš kao i u Beogradu, i u Subotici se najviše kešira za stan, čak 90 odsto prodatih stanova otišlo je za gotovinu, dok je zanemarljiv procenat onih koji se odlučuju za stambene kredite.

- U odnosu na 2008. u Subotici su cene nekretnina pale za nekih 35 odsto, i to se odnosi i na polovne stanove, ali i na novogradnju. Kupci stanova su uglavnom naši ljudi koji rade u inostranstvu i koji kupuju zbog toga što su stanovi jeftini - napominje naša sagovornica.

Prema njenim rečima, kvadratni metar u ovom vojvođanskom gradu košta između 650 i 850 evra, koliko je u strogom centru grada.

U Kragujevcu je cena nešto viša nego u Subotici, pa se kvadratni metar u proseku plaća 1.000 evra. Međutim, za razliku od Beograda i Subotice, Kragujevac ne može da se pohvali oporavkom na tržištu nekretnina.

Prema rečima vlasnika agencije Miljković nekretnine, Mališe Miljkovića, posao ide jako slabo.

- Nisam zadovoljan kako ide posao, kupaca je jako malo i dosta njih gleda da izbegne agenciju - ističe Miljković. Kupci u ovom gradu, napominje on, traže male stanove u užem centru grada, ako je moguće niže spratnosti.

27.08.2012