Stalne svađe oko novca u Evropi

Objavljeno: 03.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Poslednjih meseci vode se naporni pregovori o novom budžetu EU do 2020. Dok povereništva pokušavaju da za sebe izvuku što veći deo kolača, neki političari bi aktuelnu krizu želeli da iskoriste za strukturne reforme.

Kada je Evropska komisija nedavno predložila da se budžet EU-a za 2013. godinu poveća za sedam posto, mnogi političari u Berlinu, Londonu ili Haagu pomislili su da su se prevarili i da nešto nisu dobro čuli. Pa kako Komisiji pada na pamet da zahteva znatno povećanje budžeta, a istovremeno nalaže članicama stroge mere štednje? Kritika je pljuštala sa svih strana. Ali poverenik EU-a za budžet Janusz Lewandowski nije se dao omesti.

- Naš budžet je skroman. A uz to on nije niti uzrok niti rešenje problema koje sa prekomernim zaduženjima imaju pojedine zemlje članice - naglasio je on.

Kao obrazloženje Lewandowski navodi dva argumenta. S jedne strane je 2013. poslednja godina šestogodišnjeg budžetskog ciklusa. To znači da tu na naplatu dolaze brojni dugoročni projekti koji su ranije započeti. S druge strane, kaže Lewandowski, proteklih godina članice su budžet EU-a previše kratile, pa to sada treba uravnotežiti. Kao primer on navodi tekuću godinu: za nju je Komisija tražila povećanje od pet odsto, a odobreno joj je samo dva odsto.

"To neće rešiti Schäubleove probleme"

Takozvanim "neto platišama", dakle zemljama poput Nemačke, Velike Britanije ili Holandije koje u budžet Evropske unije uplaćuju više nego što iz njega dobijaju ne radi se samo o sledećoj godini. One nastoje da reformišu kompletnu strukturu budžeta, uključujući tu i naredno šestogodišnje razdoblje od 2014. do 2020.

Za to razdoblje je Komisija već formulisala svoj zahtev - bilion (znači hiljadu milijardi) evra. Werner Hoyer, tadašnji državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova je odmah negativno reagovao:

- Ako mi u našim državnim budžetima moramo da sprovodimo bolne uštede, trebala bi i Komisija da uštedi barem 100 milijardi - rekao je Hoyer.

Ali mada se tu naravno radi o ogromnim svotama, ipak se objektivno može reći da je budžet Evropske unije u osnovi skroman. Za poređenje: samo budžet Nemačke je tri puta veći. Na taj nesrazmer ukazuje i predsednik Evropskog parlamenta Martin Schulz. Ukoliko Nemačka uspe da se nametne sa svojim predstavama o štednji, zemlja će godišnje Bruxellesu isplaćivati samo milijardu evra manje.

- Pa ne verujete valjda da bi ta jedna milijarda mogla da rešiti bilo koji problem koji muči nemačkog ministra finansija Wolfganga Schäublea - retorički pita Schulz.

Investicije koje svima koriste

S druge strane, mnoge zemlje članice EU-a, pre svega na istoku i jugu Evrope, nužno trebaju finansijsku podršku iz Bruxellesa, naglašava poverenik Lewandowski. "40 odsto svih javnih investicija u novim zemljama članicama se sufinansira iz Bruxellesa. U Portugalu je to jedna četvrtina, a slično je i u Grčko." Tu se po pravilu radi o velikim infrastrukturnim projektima od kojih koristi imaju svi.

Oni s jedne strane pomažu privredni rast manje razvijenih zemalja, ali od njih profitiraju i bogate zemlje, jer dobijaju deo narudžbina. Osim svega se na taj način mogu ostvariti ciljane investicije u korist čitave Evrope. - To nije novac za Bruxelles. To je novac koji se vraća zemljama članicama - naglašava predsednik Evropske komisije José Manual Barroso.

Je li obrazovanje važnije od poljoprivrede?

Prema navodima Komisije, samo pet odsto budžeta odlazi upravi, dakle "u Bruxelles". Sve ostalo se preliva u različite projekte u zemljama članicama. Kritičari međutim napominju da se previše novca troši lakomisleno i da previše sredstava odlazi na besmislene projekte poput autoputeva kojima se niko ne vozi ili u firme koje nakon kratkog vremena propadaju. A najjači argument: umesto da se više ulaže u obrazovanje, nauku i inovacije, novac se odliva na subvencije poljoprivredi. To zemlje koje upravo od te vrste finansijske pomoći najviše profitiraju, poput Francuske ili Španije, naravno negiraju.

Pritom je veliki problem budžeta EU-a i činjenica da Komisija ne raspolaže sa spomena vrednim sopstvenim izvorima prihoda. Manje svote dolaze iz nekih posebnih vrsta carina. Ostatak Komisija mora takoreći da "isprosi" od zemalja članica. Zbog toga ona, kao uostalom i brojni zastupnici u Evropskom parlamentu, traže sopstvene izvore prihoda, poput recimo poreza na finansijske transakcije. Malo je međutim verovatno da bi do toga uskoro moglo da dođe: ukoliko se porez i uvede, za što trenutno nema velike šanse, ta sredstva neće teći u smeru Bruxellesa. Michael Link, državni sekretar u ministarstvu spoljnihh poslova u Berlinu, tu je jasan:

- Nacionalni budžeti snose sve troškove sanacije Evro zone. Zbog toga bi bilo ispravno da oni, ukoliko se taj porez uvede, prvi budu podmireni.

Spor će se dakle nastaviti i verovatno je da će do decembra, kada će na sastanku na vrhu biti doneta odluka, nervoza još rasti. Ali finski ministar za Evropska pitanja Alexander Stubb je optimističan:

- Najčešće je pred kraj još vrlo dramatično. Biće tu suza i vike i ljutnje. Ali na kraju ćemo jedni drugima ipak pasti u zagrljaj i dogovoriti se.

27.08.2012