Praznujemo dan rada, a radnicima sve gore

Objavljeno: 30.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Ovogodišnji praznik rada, 1. maj, Srbija dočekuje s velikim brojem nezaposlenih. Podaci govore da je bez posla oko 700.000 ljudi, a od tog broja u Vojvodini ih je oko 200.000. Slobodno se može reći da je to armija nezaposlenih, i sasvim je sigurno, da je raspoloženje onoh koji ne rade veoma loše, a po svemu sudeći, ni oni koji rade nisu mnogo bolje raspoloženi.

Naime, mnogo je onih koji rade, ali nisu sigurni da će sačuvati radno mesto, jer ih se sve više gasi, pa su radnici utišani i uplašeni za svoju budućnost.

Uz to, budući da je radnih mesta sve manje, mnogi ne biraju posao, i neretko visokoobrazovani kadrovi različitih struka rade na radnim mestima ispod svoje stručnosti, prećutkujući stvarni stepen obrazovanja da ne bi ostali bez posla. Takođe, mnogi rade mnogo duže od redovnog radnog vremena, bez nadoknade ili slobodnih dana. Ostvariti radnička prava, stečena radničkom borbom još pre celog veka sve je teže, a slobodno se može reći, i da ih je sve manje.

Kako kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Milorad Mijatović, Srbija je zemlja u tranziciji i posledice tog procesa, kao i ekonomske krize negativno su se odrazila na prava radnika.

- Sasvim je jasno da se radnička prava se ne ostvaruju u obimu u kojem bi trebalo u 21. veku. Veliki broj nezaposlenih i sve češće ostajanje bez posla radnike u Srbiji primorava da prihvate i poslove koje nikad ne bi, da rade duže od osam sati, i imaju plate ispod nivoa zemlja u okruženju. Samim tim ne možemo biti zadovoljni pravima radnika, jer su ugroženi njihovo dostojanstvo i mogućnost da od rada izdržavaju sebe i porodicu - kaže Mijatović.

Po njegovim rečima, zarađena i primljena plata, pa i bilo kakava, veoma je značajna.

- Nažalost, ni u budućnosti ne možemo očekivati značajno poboljšanje jer je na delu ukidanje evropskog socijalnog modela. Svugde diminira profit, a dostojanstvo rada je u drugom planu. Borba za egzistenicuju primorava mnoge radnike da prihvate posao ispod njihove stručnosti, mnogi su slabo plaćeni, a to, neminovno, dovodi i do razaranja porodice jer je na delu borba za goli živit i borba za radno mesto. U sindikatima smo svesni da nas očekuje i veoma teška 2012. godina, ali se nadamo i da će doći do reformskih procesa, posebno u javnom sektooru, obrazovanju, zdravstvu i upravi. To ne mora odmah i neminovno da znači i smanjenje plata i viškove radnih mesta, već drugačiju organizaciju rada, posezanje za unutrašnjim rezervama, kojih, sigurno je, ima dovoljno - ističe Mijatović.

Mijatović naglašava da je veoma važno da se strategijom razvoja stimulišu oni koji stvaraju nova dobra - proizvode koji se mogu izvoziti, jer je to jedini način da se izađe iz krize u kojoj se zemlja nalazi.

- Sinikati se moraju moraju boriti da se sačuvaju prava radnika i dostojanstvo rada, jer ukidanje evropskog socijalnog modela znači gubljenje dostignutih prava, i to je već vidljivo. Potrebna je filozofija razvoja, a ne da bude važan samo profit. Društvena raslojavanja su velika, pa je neophodna pravednija raspodela zarada - kaže Mijatović.

Iako bi se, zbog krize i nedostatka novca i za osnovne životne potrebe, moglo očekivati da će praznovanja biti manje, sigurno je da će Praznik rada biti proslavljen na izletištima, u društvu i opušteno. Ipak, izvesno je da će se slaviti skromnije, a o tome govore i podaci iz trgovina, jer je kupaca manje nego što se očekivalo, a manji je i pazar koji ostavljaju.

Uz to, uz one koji će raditi svaki dan, mnogi će ovaj praznik proslaviti neradno. Neko praznuje već od petka, mnogi su ponedeljak spojili s neradnim utorkom i sredom, a moguće je da ima i onih koji će na posao tek naredne nedelje.