Evro nadjačao sve intervencije

Objavljeno: 26.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Evro i dalje ne miruje. Čak i pored intervencija Narodne banke Srbije od 30 miliona evra kurs je za četvrtak 111,83. U menjačnicama evropska valuta već se prodaje od 112 do 112,20 dinara, dok bankari traže i 114,50 dinara. Sva očekivanja ekonomista da će se devizni kurs stabilizovati i pasti na nešto niži nivo, pred izbore, očigledno su bila neutemeljena.

Naime, i pored intervencija Narodne banke Srbije sa više od 580 miliona evra, u protekla četiri meseca nije bilo bitnijeg efekta na kurs. Takođe, i zadržavanje referentne kamatne stope centralne banke na 9,5 odsto, nije privuklo investitore da više kupuju državne obveznice, a samim tim je potražnja za dinarima i dalje mala.

„Ju-Es stila“ i zamrzavanje aranžmana sa MMF su pogurali kurs dinara nadole. Ukoliko bi se smanjio minus države i sprovele strukturne promene, kao i nastavio aranžman sa MMF prema oceni NBS, u drugoj polovini godine bi mogli bismo da očekujemo i suprotno kretanje na deviznom tržištu, odnosno jačanje dinara.

Jedino bi neki efekat moglo da obezbedi, povećanje dinarskog dela devizne obavezne rezerve za pet odsto, odnosno povlačenje oko 16 milijardi dinara sa tržišta, ali tek za mesec dana.

- Smanjenje obima domaće valute u sistemu, dovodi do veće potražnje za njom. Ako već nemaju slobodne dinare, banke bi morale da zamene postojeće evre iz obavezne rezerve i tako povećaju tražnju za domaćom valutom. To bi uticalo na stabilizaciju deviznog kursa- kaže Jasna Atanasijević, glavni ekonomista Hipo-Alpe-Adrija banke.

Prema rečima Gorana Nikolića, ekonomiste, i NBS i vlada će braniti dinar i neće dozvoliti da zvanični kurs pređe 112 dinara. Zato centralna banka već koristi svoje mehanizme, odnosno intervenciju, referentnu kamatu i obaveznu rezervu.

- Uz to joj pripomaže i Vlada, prodajom obveznica po izuzetno visokim cenama. Tako su, na primer, na aukciji u sredu prodate trogodišnje državne obveznice, ukupne nominalne vrednosti oko 4,91 milijarde dinara, što predstavlja 24,55 odsto obima emisije. Ovi zapisi su prodati po stopi prinosa od 14,99 odsto na godišnjem nivou. To samo govori da je država spremna da plati bilo koju cenu da bi se s jedne strane, zadužila za popunjavanje budžeta, a s druge uticala na stabilnost kursa - kaže Nikolić.

27.08.2012