Holandija kao novi izvor nesigurnosti?

Objavljeno: 25.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Sada je već izvjesno da će se u Holandiji održati prijevremeni izbori, ali finansijska tržišta mnogo više brine razlog: koaliciona vlada desnog centra se raspala jer se nije uspela da se složiti oko mera štednje.

Holandski premijer Mark Rutte je ponudio kraljici Beatrix svoju ostavku, ali ga je ona zamolila da vodi "tehničku" vladu dok se ne održe izbori. Iako su Holandski mediji nagađali o terminima 27. juna ili 18. jula, obzirom da se bliže letni praznici, lako se može dogoditi da Holanđani izađu na birališta tek 5. septembra. Čak i bez neizvesnosti o tome kome će građani te zemlje dati svoj glas i ko će ubuduće voditi Holandiju, ova vest je dodatno uznemirila svetsko tržište kapitala jer se koaliciona vlada raspala nakon što nije postignut dogovor oko paketa štednje u iznosu od 16 milijardi evra.

"Najgore što može da se zamisli"

Jer kriza je pogodila i Holandiju. Dugo je ekonomija te zemlje uspešno odolevala svim izazovima, ali okolnosti sada zahtevaju da i Haag "stegne pojas" i odrekne se izdataka za novac kog nije uspeo da napravi. Ali dok su Holandski desni populisti Geerta Wildersa bili najglasniji u zahtevima kada se od Grčke tražilo još oštrije mere štednje, kod štednje u sopstvenoj domovini su vladi uskratili podršku. Obzirom da je Rutteova manjinska vlada zavisila od podrške populista, preostala je još samo teoretska mogućnost koalicije s Holandskim socijaldemokratima. Ali Holandski premijer se radije odlučio na ostavku.

Ekonomski stručnjaci ukazuju da je raspad holandske vlade došao u najgorem mogućem trenutku. Jaap Koelewijn, profesor na univerzitetu Nyenrode ovo stanje čak naziva "Worst-Case scenario za Holandiju". Jer ne samo da nije sigurno može li ova "tehnička" vlada da sprovesti nužne mere štednje ili će morati da čeka sve do duboko u jesen, nego je Holandija prisiljena da sprovede ozbiljne reforme na tržištu rada.

"Kad ne bi plaćali lenčine..."

Što je još gore, sasvim je očigledno da Wildersovi desni populisti, protivljenjem svim ovim nepopularnim merama, nisu hteli da propuste priliku da se dočepaju još ponekog glasa Holanđana. Iako je Holandija zemlja koja uvelike profitira od Evropske unije i zajedničke valute, kad se radi o 16 milijardi koje Holandija treba da uštedi, populistima je dovoljno da podsete da je to mnogo manje nego što Holandija plaća za Evropski "kišobran" za spas evra (26,93 milijarde evra).

I svetska tržišta kapitala su zabrinuta zbivanjima u Holandiji gde je neizvesn okoliko će nedoumica potrajati i kako će konačno izgledati vlada u Haagu. Ta je zemlja, nakon što je i Francuska izgubila vrhunski bonitet kod agencija za procenu rejtinga, ostala među retkim zemljama koja je još imala "trostruki A". Ali smisao ovih mera štednje je bio da Holandija ostane ispod 3% državnog deficita - i utoliko je veliko pitanje koje je agencija Moody's već postavila, da li će Holandija zadržati najbolju ocenu.

Ovog utorka (24.4.) je za vladu u Haagu još sve bilo u redu: objavljeno je da je bez problema na tržištu kapitala prikupljeno gotovo dve milijarde ever i to po najboljim kreditnim uslovima. Jer izgleda da je i investitorima već ponestalo zemalja kojima će pozajmljivati novac, tim više što je Nemačka već doživjela da joj se plaća - ako uopšte uzme pozajmicu.

27.08.2012