Nova vlada će morati da štedi

Objavljeno: 25.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Ekonomista Miroslav Zdravković ocenio je da je javni dug Srbije još prošle godine debelo premašio zakonsku granicu po kojoj ne sme da bude veći od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. On navodi, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku, da je lane taj limit država Srbija probila za gotovo četiri procentna poena, te da je početkom ove godine dug zasigurno premašio 50 odsto BDP-a.

U tekstu objavljenom na internet-sajtu „makroekonomija.org„, Zdravković ukazuje na to da je statistički zavod nedavno procenio da je BDP lane iznosio 3.110,9 milijardi dinara, te da je vrednost BDP-a u 2010. godini revidirana na 2.881,9 milijardu. On dodaje je da su ti pokazatelji „neprijatni” pošto su podaci Ministarstva finansija osetno drugačiji i pokazuju da je BDP u prethodne dve godine bio značajno veći – 2.986,6 milijardi dinara u 2010. godini, a 3.358,8 milijardi u 2011. Zdravković podseća na to da manji BDP, po procenama RZS-a, znači veći udeo javnog duga u BDP-u.

– To znači da je javni dug bio, nečijom voljom ili hirom, tik uz zacrtanu granicu od 45 odsto na kraju 2010. godine, i to 44,6 odsto, a da je na kraju prošle godine bio bitno iznad te granice, s udelom od 48,7 procenata. Velika je verovatnoća da je na početku ove godine premašio 50 odsto BDP-a – upozorava ovaj ekonomista.

Podsetimo, po Zakonu o budžetskom sistemu, država Srbija je sama sebe obavezala na to da javni dug – što podrazumeva sve dugove svih nivoa države domaćim i stranim poveriocima – ne sme biti viši od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda u tekućoj godini. Vlada je taj zakon donela da bi se uspostavio princip fiskalne odgovornosti, odnosno da se ne bi budućim generacijama ostavljalo preveliko zaduženje na teret. Ipak, suočena s ekonomskom krizom koja je poreske prihode značajno smanjila u odnosu na očekivane, država se samo u poslednjih nekoliko godina zadužila više od šest milijardi evra. Da to nije učinila, bila bi prinuđena na to da skreše budžetske rashode, odnosno da smanji državnu administraciju ili snizi budžetske plate i penzije.

Učešće duga u BDP-u stoga je u međuvremenu naraslo skroz do pomenute granice, a poslednjih meseci se, uz baratanje različitim statističkim podacima, spekuliše o tome da li je taj limit prekorčen i za koliko.

– Nova vlada Srbije naći će se u poziciji da neće biti u stanju da se dalje zadužuje te će biti pod pritiskom da potpuno promeni poresku politiku i javnu potrošnju, što pod spoljnim pritiskom, a što usled toga što, jednostavno, nema para – konstatuje Zdravković.

On navodi da je zato budućoj vladi neophodan jasan plan kojeg će morati da se čvrsto pridržava tokom mandata da bi iz deficita u javnoj potrošnji od, recimo, 130 milijardi dinara u ovoj godini, prešla u suficit u poslednje dve godine mandata. Zdravković ukazuje na neke osnovne parametre takvog plana, pre svega na limitiranje rasta fonda zarada u javnom sektoru na dva posto godišnje. To bi, uz smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru za po dva odsto – što se, dodaje, može učiniti manjim zapošljavanjem u odnosu na broj radnika koji odlazi u penziju – značilo realno isti fond zarada u sve četiri godine.

Takođe, navodi, trebalo bi u prve dve godine zalediti rashode za kupovinu roba i usluga, a zatim bi mogli rasti po dva posto godišnje. Dalje, fond isplaćenih penzija bi mogao rasti četiri posto u svakoj godini, što bi nominalno predstavljalo smanjivanje isplaćenih penzija s obzirom na rast broja penzionera. Neophodno je usporiti rast i ostalih socijalnih davanja, dok bi kapitalni izdaci morali da ostanu na nivou iz ove godine, što znači da bi se realno smanjivali za stopu inflacije, upozorava Zdravković na probleme koji čekaju buduću vladu Srbije.