Plata nema, živi se od penzijaObjavljeno: 24.04.2012 Vesti izvor: Kamatica, Politika Iako zvanična statistika potvrđuje da u Srbiji za sada ima više zaposlenih nego penzionera, u februaru je život demantovao statistiku. Tog meseca isplaćeno je više penzija nego plata, pokazuju podaci statističkog biltena Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. A zašto je to tako? Zato što je u februaru između 80.000 i 100.000 zaposlenih išlo na posao, a da za to nije dobilo platu. Tako je ekonomista Miroslav Zdravković, došao do zaključka da je na 1,68 miliona isplaćenih penzijskih čekova bilo 1,63 miliona doznačenih zarada. Statistika istovremeno pokazuje da u Srbiji ima 1,77 miliona zaposlenih i 1,68 miliona penzionera. I još jedna činjenica – u Srbiji, prema poslednjim podacima, samo 18 odsto firmi izmiruje zarada ne vreme. Nažalost, nije reč o jednomesečnoj zameni pozicija između radnika i penzionera, već prema oceni Zdravkovića, to traje još od kraja 2010. godine. Podaci Republičkog zavoda za statistiku, koje je Zdravković analizirao, pokazuju da je broj zaposlenih za svega 43.000 veći od broja penzionera što dovodi do toga da 1,025 radnika izdržava jednog penzionera. Istovremeno u Fondu PIO imaju drugačiju računicu, pa na jednog penzionera dolazi 1,26 radnika, jer se u obračun uzimaju svi osiguranici i svi zaposleni. Evidencija PIO pokazuje da u Srbiji ima 2,06 miliona zaposlenih i 1,68 miliona penzionera. U Fondu PIO nezvanično saznajemo da bi odnos broja zaposlenih i penzionera trebalo da bude najmanje 2,5 prema jedan, kako bi sadašnji penzioni sistem bio održiv. Do pre 10 i 15 godina taj odnos je bio znatno bolji i išao je u prilog zaposlenima. Devedesetih je, na primer, 2,5 zaposlenih izdržavalo jednog penzionera. Posle 1970. na jednog penzionera dolazilo je 4,2 radnika, a odmah nakon Drugog svetskog rata odnos je bio šest radnika na jednog penzionera. Situacija se drastično menja od 2000. godine, kada se sve više smanjuje broj radnika koji izdržavaju penzionere, budući da penzijski sistem funkcioniše po principu „protočnog bojlera”, gde radnici danas uplaćuju doprinose da bi penzije bile isplaćene najstarijima. Situaciju je dodatno pogoršala svetska ekonomska kriza, tokom koje je stopa nezaposlenosti povećana sa 17 na 24 odsto. Uoči krize, odnosno 2007. godine odnos je bio 1,41 prema jedan, da bi danas skoro bio izjednačen broj onih koji rade i uplaćuju doprinose s brojem penzionera. Ono što penzijskom sistemu ide na ruku je što bi broj nezaposlenih u Srbiji, bar prema najnovijem izveštaju MMF-a, trebalo da stagnira, jer je sada dostigao svoj maksimum. Ono što je, međutim, obeshrabrujuće je što se u poslednjoj deceniji broj penzionera povećava za oko 1,5 odsto, pa će ove godine armija penzionera biti uvećana za još oko 30.000 novopridošlih. Prema oceni Nebojše Atanackovića, predsednika Unije poslodavaca, situacija će se promeniti onog trenutka kada BDP, odnosno ono što privreda stvara, počne znatnije da raste. MMF tako prognozira da će ekonomski rast dogodine biti tri odsto. Međutim, Atanacković smatra da to nije dovoljno i da bez dvocifrenog rasta ne može da se promeni „krvna slika” privrede. – Rast od 0,5 odsto BDP-a za ovu godinu na nivou je statističke greške i za privredu je beznačajan – smatra Atanacković. On ne veruje ni da će doći do zaustavljanja negativnog trenda kada je zaposlenost u pitanju, ocenjujući da je veoma loše što se iznošenjem podataka o broju novozaposlenih od 100 ili 200 hiljada prikriva veliki problem nezaposlenih. Jer, od početka krize posao je izgubilo 400.000 ljudi. Najveću cenu platili su ipak oni koji rade u privatnom sektoru. Prema analizi Kvartalnog monitora, od aprila do oktobra prošle godine situacija u javnom sektoru ostala je, uglavnom, nepromenjena. Situacija je najgora kod najmlađih, pa tako svaki drugi radno sposoban stanovnik Srbije, mlađi od 30 godina, nema posao. Znatan rast stope nezaposlenih pogodio je one od 15 do 24 godine starosti. Između oktobra i aprila stopa nezaposlenih povećana je za dva procentna poena i sada iznosi 51,9 odsto za tu starosnu grupu. 27.08.2012 Ko privatizauje firme na Kosovu?27.08.2012 Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju27.08.2012 Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD27.08.2012 Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena27.08.2012 Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorimaPogledajte arhivu vesti |