Radite sada, platiće vas kad su raspoloženi

Objavljeno: 23.04.2012


Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Radnicima u Srbiji je suđeno da ostanu kratkih rukava pa čak i onda kada imaju izvršnu sudsku odluku da im njihovo preduzeće ima isplatiti zaostala dugovanja iz radnog odnosa. Ono što Vladi Srbije nije pošlo za rukom u prvoj godini mandata – uspelo je sada. 
 
Naime, kabinet Mirka Cvetkovića je pred kraj prošlog meseca usvojio Uredbu o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa. Ta uredba je onda stupila na snagu 5. aprila, čime je, zapravo, nekadašnja „preporuka” Ministarstva ekonomije, a prosleđena našim sudovima preko Ministarstva pravde, sada dobila – obavezujući karakter. I upravo taj obavezujući karakter usvojenog vladinog akta, po oceni pravnih stručnjaka, praktično znači da se na neodređeno vreme obustavlja izvršenje sudskog rešenja prema kojem radnik ima pravo na isplatu zaostalih potraživanja.

A treba se samo prisetiti koliko je buke i protesta pravne struke izazvala pomenuta “preporuka” (tako je to nazvano) ondašnjeg državnog sekretar Ministarstva ekonomije Nebojša Ćirić, koji je aprila 2009. preko državnog sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena poslao srpskim sudovima poruku da u toj godini zamrznu rešavanje i izvršavanje sudskih odluka o pravima radnika iz radnog odnosa.

Međutim, Kolegijum Vrhovnog suda obavestio je javnost o toj nameri i zbog bure nezadovoljstva radnika i stručne javnosti od toga se odustalo. Ipak, Ćirić je i dalje tvrdio da bi to moglo spasti mnoga preduzeća od lokota, jer, kako je objasnio, kada dođe do sudskog izvršenja u korist radnika – strada firma.

S druge strane, on ni jednog trenutka nije dao odgovor na pitanje kako je do takve situacije uopšte došlo i kako je moguće da se radnicima mesecima ne isplaćuju plate i ostala prava iz radnog odnosa.

Uostalom, čak je ondašnji Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa preporučio Vladi da se državni sekretari Ćirić i Homen razreše sa funkcije zbog uticaja na sudsku vlast i povrede Zakona o sprečavanju sukoba interesa. Dakako, Vlada ih nije razrešila a na ceo slučaj “preporuke” pala je prašine. I ne samo to, već je Ćirić u međuvremenu postao ministar ekonomije.

Ako su onda same sudije digle glas protiv mešanja izvršne u sudsku vlast, ovoga puta – osim Društva sudija Srbije i Sindikata pravosuđa – niko nije reagovao na novu Uredbu Vlade, koja je u osnovi istovetna spornoj preporuci od pre tri godine.

Sindikat pravosuđa u pismu upućenom Nati Mesarević, predsednici Vrhovnog kasacionog suda, izražava čuđenje što se predsednicima sudova dostavlja Uredba o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnog odnosa sa zahtevom da sudije u roku od sedam dana dostave mišljenje i komentar na njen tekst. Kao da o tome sudije nisu trebale biti pitane pre nego što je akt donet, objavljen u “Službenom glasniku Srbije” i stupio na snagu.

Sindikalci istovremeno podsećaju i na odluku Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, čiji je upravo Nata Mesarević predsednik, od 24. februara prošle godine, prema kojoj se izvršni postupci za naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđeni izvršnim ispravama protiv dužnika - subjekta privatizacije u restruktuiranju, neće prekidati već će se nastaviti i okončati.

U tom kontekstu sindikalci tvrde da je upravo predsednica Vrhovnog kasacionog suda imala obavezu da sa najviše sudske instance u Srbiji upozori Vladu Srbije da je usvojena uredba nezakonita i protivustavna, kao i da izvršna vlast ne sme da zaustavlja sudske odluke i da se stavlja iznad njih.

A šta donosi nova Uredba Vlada Srbije? Ona od radnika koji su dobili sudsko rešenje u prošloj godini, pa i sudsko izvršenje, traži da se u roku od četiri meseca prijave Agenciji za privatizaciju koja onda ima obavezu da napravi evidenciju o svima kojima društvena preduzeća duguju novac na ime radnog odnosa. Rok za prijavu potraživanja Agenciji za privatizaciju je 1. avgust ove godine, a 1. oktobra Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja treba da informiše Vladu o obavezama i istovremeno predloži odgovarajući propis za izmirenje tih obaveza. I ništa više nema u tom aktu koji na direktan način zaustavlja sudsku odluku!

Tako se u Uredbi ne daje odgovor na pitanje na koliki se rok, zapravo, odlaže izvršenje sudskih odluka, a prema svemu je to najmanje do kraja ove godine, mada nema dokaza da se neće prolongirati i na narednu.

Uostalom, zašto se uopšte najavljuje novi postupak za rešavanje problema naplate prava iz radnih odnosa kada već postoji izvršna sudska presuda? I ko je, uopšte, taj ko može i sme da poništi ono što je utvrdio sud i sada sam odluči koliko radnik ima dobiti na ime nadoknade? A poseban problem predstavlja i to što nema odgovora na pitanje šta će biti sa izvršnim sudskim odlukama radnika koji zbog neznanja u utvrđenom roku ne podnesu prijavu Agenciji za privatizaciju, odnosno znači li to da samo zato što nisu evidentirani njihova izvršna sudska rešenja ne važe?

Dakle, mnogo nepoznanica u aktu koji je, po oceni pravnih stručnjaka, sporan sam po sebi, jer zalazi u materiju u koju ne bi smeo. No, ako zbog (pred)izborne gungule i prođe kod nas nezapaženo i prećutno, “ohladiće” nas iz Evrope.

Jer, Međunarodni sud pravde je već zatrpan zahtevima naših radnika za pravdom koju u Srbiji nisu dobili. Nadzor nad izvršavanjem presuda protiv nas sprovodi Komitet ministara Saveta Evrope sve dok ne konstatuje da su izvršeni svi nalozi. Zato sada proizvedena neizvesnost u vezi sa izvršenjem sudskih presuda – a to ova uredba donosi – može da utiče da Komitet ministara Saveta Evrope donese oštrije formulisanu rezoluciju kojom će pozvati Srbiju da preduzme neophodne korake kako bi ispoštovala ono što joj je naloženo. I to uz jasno upozorenje da se bez toga ne može pledirati na članstvo u evropskoj porodici.

Analitičari su prethodno ocijenili da će, zbog nevoljkosti stranaka na nepopularne rezove, pregovori o proračunu bili teški u svakom slučaju, bilo da vlada nastavi s radom kao manjinska ili podnese ostavku i raspišu se izbori.  



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana