Građani oprezni pri uzimanju kredita

Objavljeno: 23.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Građani i preduzetnici kojima ovih dana treba novac dobro razmisle pre nego što se zaduže. Razmatraju se dinarski i indeksirani zajmovi, a bankari primećuju da se na zaduživanje odlučuju samo oni kojima je novac neophodan.

Većina čeka da vidi šta će biti posle izbora i kakav će privredni kurs odrediti buduća vlada. Bankarima najviše smeta smanjeno interesovanje za kredite administrativnog osoblja i zaposlenih u javnim preduzećima, koji su vidno uzdržani

– Privrednici i građani trude se da što redovnije servisiraju svoje obaveze, ali se za nove teško odlučuju. Ako im je novac neophodan, odlučuju se za zajam, a to je daleko manji broj nego prethodnih godina – objašnjava direktor glavne filijale AIK banke Slobodan Racić.

U Komercijalnoj banci kažu da im sezonu spasavaju poljoprivrednici. Njima je novac za setvene radove potreban baš u određenim mesecima u godini, pa bila tada izborna kampanja u toku ili ne. Zato su ovih dana usmerili ka njima i nove usluge. Tu su zajmovi za mehanizaciju i repromaterijal. Klijenti mogu birati između indeksiranih zajmova i u onih domaćoj valuti.

– Klijenti biraju ono što im više odgovara, a da li će se zadužiti u stranoj ili domaćoj valuti zavisi od više činilaca: visine rate, sume za učešće… – objašnjava direktor ove kuće za razvoj novih proizvoda i marketing Goran Milićević.

Izgleda da su i poljoprivrednici uzeli ono što su nameravali jer podaci Kreditnog biroa Srbije govore da je suma uzetih zajmova za ovu branšu u martu pala i zaustavila se na 26,54 milijardi, što je povećanje od 1,2 posto. Mesec ranije, u februaru, zajmovi namenjeni paorima povećani su 5,4 posto i tada su iznosili 26,22 milijardi dinara. Očigledno, za prolećnu setvu smo se pripremili pa ostaje da se čeka ubere rod i vrate rate. Većina banaka paorima omogućava da zajmove vraćaju kvartalno ili polugodišnje, a ne mesečno, kao oni koji rate otplaćuju od plate.

– Primećujemo da se naši klijenti zadužuju najčešće gotovinski ili za kupovinu automobila u dinarima. Referentna stopa Narodne banke je već duže stabilna, i to nam je omogućilo da ponudimo kamatu od 12,95 posto godišnje fiksno. Izvesnost u otplati igra sve veću ulogu kod klijenata koji se odlučuju za zajmove. Očito je da sve više preferiraju kraća zajmove, odnosno one s godinom-dve vraćanja, i to u dinarima – kaže direktor marketinga i komunikacija u Kredi agrikol banci Raško Tomašević.

Za dinarske kredite nije potrebno učešće pa je i to jedan od razloga za plus koji domaća valuta dobija. Međutim, razlika između kamata dinarskih kredita i onih u evrima može biti prilična. Tako u pojedinim bankama indeksirane kredite daju po kamati od deset posto dok za one domaćoj valuti prevazilaze 20 posto na godišnjem nivou pa pre zaduživanja treba obići više kuća ili pogledati sajtove banaka.

Bankari smatraju da će dinarska suma zajmova i da raste. To će se uskoro i statistički videti. Najveća suma zajmova je u sektoru stanovništva – kod stambenih 326,60 milijardi, oni su listom indeksirani, a u odnosu na sumu zaduženja, svakog meseca se otplati veoma mali iznos. Novi stambeni zajmovi su takođe indeksirani, i tu su sume velike, zato su krediti u evrima i dalje u vođstvu.

Šta će biti kada prođu izbori? U poslovnim bankama se nadaju da će biti više klijenata zainteresovanih za kredite, malo za letovanje pa posle za školarine i za zimnicu. Ali sve to zavisiće od broja zaposlenih u administraciji na svim nivoima i u javnim i komunalnim preduzećima. Njihove plate su sigurne, lako podnose i veće rate a pogotvo manje i srednje do sto evra. Priče o smanjivanju preobimne administracije mnoge zaposlene iz ministarstava i agencija su naterale na oprez. Ali, ako bude kao do sada, bankari će moći da računaju na nove zajmove i redovnu otplatu rata iz budžeta.