EUR 117,59 USD 106,52 CHF 106,87

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 19.09.19. :: 117.5946 rsd

Gubitak Agrobanke istopio profit bankarskog sektora

Objavljeno: 17.04.2012


Vesti izvor: Nenad Gujaničić

Dobitak banaka pre oporezivanja iznosio je svega 1,3 milijarde dinara, što je smanjenje od 95 odsto u odnosu na 2010. godinu

Domaći bankarski sistem, uprkos znatnom prelivanju krize iz realnog sektora, nastavio je pozitivno poslovanje i u prošloj godini. Ipak, za razliku od prethodnih tranzicionih godina, ukupna dobit banaka znatno je umanjena, pre svega, kao posledica velikog gubitka Agrobanke, čije će poslovanja biti predmet još jedne nezavisne revizije.

Aktiva bankarskog sektora lane je porasla 4,5 odsto i na kraju decembra iznosila je 2,65 milijardi dinara (25,3 milijarde evra). I u protekloj godini nastavljeno je jačanje desetak najvećih banaka, koje su povećale svoj udeo na tržištu i mahom poboljšale krajnji rezultat. Prvih deset banaka činilo je više od 70 odsto ukupne aktive, a ove banke su odnele i veći deo dobiti bankarskog sektora.

Lidersku poziciju na tržištu zadržala je Banka Inteza koja je nastavila odlično poslovanje, i nakon uspešno sprovedene dokapitalizacije prvi put stigla nadomak udela na tržištu od 15 procenata. Najveća banka pod kontrolom države, Komercijalna, nastavila je trend rasta uz poboljšanje efikasnosti. Unikredit banka postala je treća po veličini banka na tržištu, preskočivši Rajfajzen, premda se ova nekada najveća banka domaćeg tržišta posle perioda apstinencije tokom krize značajno aktivirala u protekloj godini.

Profitabilnost bankarskog sektora je u velikoj meri narušena velikim gubitkom Agrobanke. Dobitak pre oporezivanja iznosio je svega 1,3 milijarde dinara, što je smanjenje od 95 odsto u odnosu na 2010. godinu.

Kada bi se sagledao učinak bankarskog sektora bez Agrobanke, ukupna bruto dobit bila bi skoro 31 milijardu dinara, odnosno 22 odsto više nego godinu dana ranije. Prinos na kapital iznosio bi 5,3 odsto, solidno za godinu krize, ali svakako daleko ispod želja akcionara banaka koje posluju na domaćem tržištu.

Lider po profitu takođe je Banka Inteza sa rekordnom dobiti u istoriji poslovanja ove banke kod nas od 10,7 milijardi dinara. Rajafajzen banka napravila je veliku ekspanziju poslovanja lane zabeleživši bruto dobit od 5,3 milijarde dinara, dok je Unikredit banka najbolju godinu otkada je došla na domaće tržište okončala sa bruto dobitkom većim od pet milijardi dinara. Komercijalna banka nastavila je da poboljšava efikasnost dostigavši lane bruto dobit od nepune četiri milijarde dinara, dok je među vodećim bankama po apsolutnoj dobiti najveći pad zabeležila niška AIK banka čija je dobit pre oporezivanja iznosila 3,3 milijarde dinara. Uprkos ovom padu, ova jedina veća banka bez dominantnog vlasnika i dalje beleži prinos u odnosu na aktivu i kapital veći od proseka bankarskog tržišta.

Ne računajući Komercijalnu banku, sve ostale bankarske ustanove u kojima država ima dominantan ili većinski interes i u prošloj godini bile su na marginama bankarskog sistema. Štaviše, neke od njih kandidovale su se za budžetsku pomoć pa je i naša zemlja priključena spisku država koje su sredstvima poreskih obveznika spasavale stabilnost finansijskog sistema.

Komercijalna banka je učvrstila poziciju broj dva na tržištu, čemu je u velikoj meri pomogla i dokapitalizacija međunarodnih finansijskih institucija s početka 2010. Ipak, znatan napredak u poslovanju ulagači na Beogradskoj berzi nisu propratili rastom vrednosti njenih akcija. U 2011, akcije Komercijalne banke oslabile su za 35 odsto, čemu je doprineo generalni silazni trend tržišta, ali i činjenica da su manjinski akcionari ostali po strani u dokapitalizaciji ove banke (isključeno pravo preče kupovine).

Zahvaljujući položaju na tržištu i rezultatima poslovanja, Komercijalna je verovatno jedina banka u kojoj država ima izražen interes, a koja bi lako mogla pronaći strateškog partnera, dok ostale banke uglavnom imaju marginalnu ulogu na tržištu.

Agrobanka, druga po veličini banka sa izraženim državnim interesom, u prošloj godini doživela je kulminaciju lošeg poslovanja te je Narodna banka uvela prinudnu upravu u njoj. Preliminarni rezultati pokazuju gubitak ove banke od oko 290 miliona evra, što je gotovo identično ukupnoj dobiti koju su ostvarile sve ostale banke zajedno. Usled ozbiljnosti situacije i ogromnog tereta koji bi ovaj gubitak mogao imati i za budžet, NBS je naložila novu nezavisnu reviziju poslovanja ove banke.

Razvojna banka Vojvodine, koja posluje pod kontrolom AP Vojvodine, i beogradska Privredna banka takođe su napravile gubitke u protekloj godini, što je uz golemu problematičnu aktivu ovih banaka dovelo do usvajanja državnog programa pomoći ovim bankama kroz emisiju obveznica u zamenu za kontaminiranu aktivu.

Poštanska štedionica, premda uz slabiji krajnji rezultat, nastavila je da uspešno posluje zahvaljujući velikoj mreži filijala i veoma lojalnom segmentu klijenata koji i dalje zadržava, dok je Čačanska banka održala stabilno poslovanje kome je u velikoj meri doprineo kreditni i vlasnički odnos sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Ostale banke u kojima država ima direktan ili indirektan većinski interes, zauzimaju udeo na tržištu manji od jedan odsto, koji sam po sebi ukazuje na dugoročno tešku održivost ovih finansijskih institucija u odsustvu mogućnosti prikupljanja dodatnog kapitala od strane osnivača.

Eventualnim formiranjem državne razvojne banke i ovako mali deo kolača ovih banaka sveo bi se na još manju meru, pa bi se šanse za njihov dalji samostalni razvoj svele na minimum. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana