Krugman: Evropa je na putu da počini samoubistvo

Objavljeno: 16.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, M

Poznati Nobelovac i ekonomista Paul Krugman u svojoj kolumni u New York Timesu osvrnuo se na informaciju o rastućem fenomenu u Evropi: samoubistvima zbog ekonomske krize.

- Ljudi oduzimaju živote u očaju zbog nezaposlenosti i propadanja poslova. To je priča koja slama srca. ali, siguran sam da nisam jedini čitalac, pogotovo među ekonomistima, koji se pita da li stoji iza toga možda veća priča - piše Krugman.

Ta veća priča ne fokusira se prema Krugmanu toliko prema individualcima koliko prema "očiglednoj odluci evropskih vođa da počine ekonomsko samoubistvo kontinenta u celini".

Krugman piše da je pre samo nekoliko meseci osećao "neku nadu" za Evropu. Vezano za to, podseća svoje čitatoce da je prošle jeseni Evropa bila na rubu finansijske propasti, ali da je Evropska centralna banka (ECB) priskočila u pomoć, nudeći evropskim bankama kreditne linije sve dok izdaju obveznice evropskih vlada kao kolaterale.

- To je direktno pružilo podršku bankama, i indirektno vladama, o zaustavilo paniku - objašnjava Krugman.

Pitanje koje se postavljalo tada bilo je - je li ovaj hrabar i efektivan potez bio početak šireg zaokreta u promišljanju i hoće li evropski lideri iskoristiti ovaj dobijeni predah koji su im osigurale banke, da bi ponovno razmotrili politike koje su inicijalno i izazvale probleme?

- Ali oni to nisu učinili. Umesto toga, udvostručili su svoje propale politike i ideje. I sve je teže verovati da će bilo što promeniti njihov politički smer - piše Krugman.

Svoje mišljenje objašnjava na primeru Španije i njenog državnog upravljanja. Za Španiju kaže da je zagazila u potpunu depresiju, sa stopom nezaposlenosti na 23,6 odsto, što je uporedivo sa stopom nezaposlenosti kakvu su imale Sjedinjene Američke Države za vreme Velike depresije.

Spominje i da je stopa nezaposlenosti mladih osoba u toj zemlji preko 50 odsto.

- Oni ne mogu da nastave dalje - a zbog spoznaje da ne mogu dalje, španski troškovi zaduživanja sve su veći - piše Krugman.

Dodaje i da zapravo nije bitno da se Španija dovela u ovu situaciju, ali napominje da njena priča nema nikakve sličnosti s "pričama o moralu" koje su toliko popularne među evropskim zvaničnicima, posebno u Nemačkoj.Španija, kaže Krugman, nije bila fiskalno razuzdana - uoči krize beležila je nisko zaduženje i budžetski višak. Nažalost, u isto je vreme beležila je i ogroman nekretninski balon, koji su svojim španskim kolegama u velikoj meri omogućile ogromne pozajmice došle iz nemačkih banaka. Nakon puknuća balona španska ekonomija našla se na kolenima, "španski fiskalni problemi posledica su njene depresije, a ne njezin uzrok", kaže Krugman.

Uprkos tome, recept koji Španija dobija iz Berlina i Frankfurta je još više fiskalne štednje, piše Krugman dalje. "To je naprosto suludo", dodaje. Objašnjava da je Evropa imala nekoliko godina iskustva sa strogim merama štednje, a rezultati su upravo onakvi kakvima bi ih opisali studenti istorije - takve mere teraju ekonomije koje su u depresiji još dublje u depresiju, piše Krugman. Napominje da programi štednje nisu uspeli kao instrument smanjivanja troškova pozajmljivanja, jer investitori gledaju na stanje državne ekonomije kada procenjuju njenu sposobnost otplaćivanja dugova.

"Šta je alternativa?", pita se Krugman. "Pa, u tridesetima - eri koju moderna Evropa počinje da replicira do najmanjeg detalja - esencijalni uslov za oporavak bio je izlazak iz zlatnog standarda. Ekvivalent tom potezu sada bilo bi napuštanje evra i povratak nacionalnim valutama. Možete reći da je ovo nepojmljivo, i bio bi to zaista razoran događaj, gledano i ekonomski i politički. Ali, ono što je usitinu nepojmljivo jeste nastaviti dosadašnjim putem, namećući još strože mere štednje zemljama koje već pate od nezaposlenosti svojstvene eri depresije", poručuje Krugman.

27.08.2012