Dinar je (ne)stabilan

Objavljeno: 16.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Danas

U poređenju sa drugim regionalnim valutama sa fluktuirajućim kursom, slabljenje dinara u 2011. bilo je na srednjem nivou, kaže guverner NBS Dejan Šoškić.

Guverner je uporedio dinar sa valutama Turske, Poljske, Mađarske, Rumunije i Češke, pokazavši da su poslednje dve ostvarile manji pad od dinara, dok su ostale imale još gori rezultat od naše valute.

Tako je češka kruna blago porasla od januara 2011. do danas, rumunski lev je trenutno na 97 odsto početne vrednosti u odnosu na evro, dok je dinar na 95 procenata, slično kao i mađarska forinta i poljska zlota. Jedina valuta koja zaista značajno odskače od ostalih je turska lira koja je pala na približno 87 odsto svoje vrednosti s početka prošle godine.

Međutim, Vladimir Gligorov, direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže da mu je nejasno šta je uopšte poenta tog poređenja.

- Ako se želi reći da su svi u istim problemima to nije tačno, a ako se hoće poručiti da pad vrednosti domaće valute nije ništa neuobičajeno i to mi se čini potpuno irelevantnim, tako da ne znam šta je guvernerova poruka - kaže Gligorov.

Prema mišljenju ovog ekonomiste, velike intervencije NBS-a ove godine su kontraproduktivne. Kako kaže, stabilnost kursa je „u osnovi rđava“, a namera intervencija je da se njima utiče na smanjenje inflacije, „koja je bila 14, 15 odsto u ovo vreme prošle godine“, pa je posle toga smanjena.

On navodi da se ta prošlogodišnja stabilnost kursa delimično nadoknađuje, a delimično je sadašnji pad dinara posledica promenjene percepcije o smeru u kojem se kreće Srbija, jer je prošle godine vladao neki kvazioptimizam, a danas je preovlađujuće mišljenje pesimistično.

- Sve te intervencije NBS-a sprovode se bez jasne ideje o tome zašto se to čini. Intervencije imaju smisla tamo gde zemlja ima stabilan odnosno fiksni kurs, kada centralna banka ima neki cilj o tome gde želi da joj bude kurs, a to nije slučaj u Srbiji. Ovde je NBS dozvolila relativno naglu deprecijaciju, ali se sad radi na tome da spreči nastavak slabljenja dinara, pa se ne zna šta se želi postići. Ovim eratičnim intervencijama ona samo izaziva špekulativno ponašanje, jer ljudi nagađaju šta će NBS da uradi - smatra Gligorov.

On dodaje da je greška što se kurs uopšte koristi kao sredstvo uticaja na inflaciju, koja se „opet ne drži na stabilnom nivou da bi se njom kontrolisale realne nadnice i potrošnja, pa je to sve jedan haotičan sistem“.

S druge strane, Goran Nikolić, saradnik Centra za novu politiku, smatra da je dobro i to što je dinar oslabio i to što NBS sada pokušava da održi njegovu stabilnost.

- Generalno posmatrano, to što je dinar pao je dobra stvar, jer nam to olakšava poziciju i pospešuje izvoz. Međutim, sada centralna banka preduzima korake ka tome da se spreči dalje slabljenje domaće valute, što je takođe dobro. Na prvom mestu NBS je ove godine počela aktivno da interveniše i da brani dinar, zatim je preduzela mere koje podižu tražnju za dinarima - podigla je dinarsku obaveznu rezervu, nije smanjila referentnu kamatnu stopu, a intenzivirana je i prodaja trezorskih zapisa pa investitori izlaze iz evra i ulaze u dinare kako bi kupili te hartije, što sve utiče na jačanje dinara - objašnjava Nikolić.

Prema njegovom mišljenju, ovi potezi NBS-a nisu kratkoročne predizborne prirode, pošto guverner i dalje tvrdi da će Srbija ovu godinu dočekati sa inflacijom u okviru cilja, odnosno ne višom od šest odsto, što znači da će, kao minimum, do kraja godine morati da drži kurs stabilnim. Činjenica da je NBS od početka godine do danas potrošila čak 558,5 miliona evra, po Nikoliću je samo signal rešenosti centralne banke da se izbori sa pritiskom na domaću valutu.