Nova vlada ima težak zadatak da nas izvuče iz krize

Objavljeno: 12.04.2012

Vesti izvor: Kamatica

Ko god posle izbora sedne u fotelju ministra finansija moraće da se opredeli za štednju, pa i drakonske mere, bez obzira na to što tokom predizborne kampanje mogu da se čuju različiti predlozi za smanjenje poreza i nameta privredi i građanima.

Budžet puca po svim šavovima, prihodi usporavaju, privreda je u stagnaciji, pa samo u prva tri meseca postoji opasnost da minus u kasi bude dvostruko veći od dozvoljenog. Ako se ovako nastavi, upozoravaju u Fiskalnom savetu, jaz između prihoda i rashoda biće mnogo veći od 30 milijardi, koliko je prema prvobitnoj proceni, minus do kraja godine mogao da „prešiša” zakon.

U trenutku kada budžetski deficit i javni dug probijaju zakonom dozvoljene granice, u aktuelnoj predizbornoj kampanji obećavaju se mere koje dodatno te probleme povećavaju. Mogu se, tako, čuti obećanja da će takse biti smanjene ili ukinute. Iako su predlagači po zakonu dužni da paralelno s merama koje smanjuju prihode, predlože i način na koji se taj manjak nadoknađuje, u kampanji toga nema. I zašto bi, kada izgovorene reči nikoga ne obavezuju. Tako se predlaže i smanjenje poreza na zarade, ali se prećutkuje koji će prihodi zbog toga morati da se povećaju. Vlada je nedavno usvojila i amandman na Zakon o PDV-u, kojim se ovaj porez ukida na bebi-opremu. U izvršnoj vlasti, međutim, nisu objasnili kako će se peglati manjak koji će po tom osnovu u budžetu nastati.

- Odmah posle izbora treba usvojiti srednjoročni fiskalni program s kojim treba da se državni dug svede na održiv nivo - piše u dokumentu koji je MMF objavio posle neuspešnih razgovora o prvoj reviziji aranžmana iz predostrožnosti. Isti savet vladi dali su pre nekoliko dana članovi Fiskalnog saveta.

Očekuje se da će javni dug ostati iznad zakonom propisane gornje granice od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, čak iako se poreska politika bude rukovodila pravilom o fiskalnom deficitu, upozorio je MMF.

– Misija se stoga zalaže za politiku kojom će se dug spustiti na nivo ispod zakonom propisane granice od 45 odsto, kao što je predviđeno okvirom o fiskalnoj odgovornosti. Takođe će biti važno da se stvori fiskalni prostor za dodatnu investicionu potrošnju, koja je u baznom scenariju i dalje na relativno niskom nivou uprkos neodložnim potrebama u oblasti infrastrukture. Koraci u tom smeru obuhvataju smanjenje subvencija i transfera, umanjenje mase zarada iznad onoga što podrazumevaju aktuelna pravila o indeksaciji, proširenje osnovice poreza na dobit preduzeća, dohodak građana i poreza na imovinu i povećanje stope PDV-a, koja je i dalje jedna od najnižih u regionu – piše u dokumentu MMF-a.

Inače, problem javnog duga ne muči samo Srbiju, već mnoge zemlje Evrope. Kako bi predupredile dužničku krizu, neke od njih su uvele nova oštrija fiskalna pravila kojima nameravaju da taj problem reše. Profesori Milojko Arsić i Milan Pejić u najnovijem broju „Kvartalnog monitora” analizirali su iskustva nekih od tih zemalja.

Prema metodologiji EU, državni dug zemalja članica ne može biti veći od 60 odsto BDP-a. Na kraju 2010. godine, mnoge od njih prekršile su to pravilo. Među njima su i Nemačka, Grčka, Belgija, Mađarska, Velika Britanija, Austrija, Holandija. Mnoge od njih uvele su „kočnice za javni dug” kako bi izbegle grčki scenario. Profesori Arsić i Pejčić navode primere Slovačke i Poljske koji bi mogli biti relevantni za Srbiju.

Tako je Slovačka, na primer, uvela ograničenja koja će sprečiti da njihov državni dug dostigne (ne)dozvoljenih 60 odsto. Tamošnja vlada će tako, kada dug prekorači granicu od 50 odsto, od ministra finansija zahtevati da iznese obrazloženje, kao i da predloži plan za njegovo smanjenje.

Kada se dostigne nivo od 53 odsto, vlada će biti obavezna da smanji zarade u javnom sektoru na prošlogodišnji nivo. A kada dug dostigne 55 odsto, javna potrošnja u zemlji se zamrzava na lanjskom nivou. Ako se dostigne nivo od 57 odsto, ministar finanija mora da predloži budžet bez manjka ili sa suficitom.

Automatski postupak o izglasavanju poverenja vladi pokreće se onda kad dug dostigne 60 odsto, što je, podsećamo u skladu s metodologijom EU.

I Poljska je uvela neke kočnice za kreatore fiskalne politike. Kada se prekorači granica od 50 odsto, mora da se sačuva odnos između deficita i prihoda u narednoj godini na istom nivou. Ako se i granica od 55 odsto prekorači, ministar finasnija je obavezan da predloži uravnotežen ili budžet sa suficitom. Uz to je moguće i smanjenje zarada u javnom sektoru, dok se penzije i socijalna davanja mogu indeksirati s inflacijom.

27.08.2012