Deficit i dugovi

Objavljeno: 11.04.2012

Vesti izvor: Vladimir Gligorov

Opravdana je strepnja da je trenutna fiskalna politika neodrživa. To, međutim, nije zato što se javna potrošnja povećava, a ni zato što su fiskalni deficit i, posledično, javni dug veliki, već prevashodno zato što su uslovi zaduživanja rđavi, to jest visoka je kamatna stopa po kojoj se država zadužuje.

Ovo je relativno – visoka je zato što je privredni rast spor, odnosno trenutno ga nema, a rđavi su srednjoročni izgledi.

Pogledajmo podatke. Od početka krize, javni rashodi u procentima od bruto domaćeg proizvoda (BDP) su smanjeni sa oko 46 odsto u periodu 2007-2009, u proseku, na oko 44 odsto u 2011. Javni su prihodi takođe smanjeni sa oko 44 odsto, od BDP, pre krize na oko 39 odsto u 2011. Usled toga je fiskalni deficit povećan sa oko 2 odsto pre krize na gotovo 5 odsto u 2011.

Dakle, u poslednjih par godina, ne samo što je ukupni privredni rast bio negativan, već je smanjena javna potrošnja i još više javni prihodi. Imajući ovo poslednje u vidu, ono što su privredne vlasti učinile jeste da su smanjile poreski teret i povećale zaduživanje kako javna potrošnja ne bi bila previše smanjena.

Usled toga su povećani i fiskalni deficit i javni dug, a naravno i buduće poreske obaveze.

Uporedimo ovo sa kretanjima od 2004. do 2008. Privredni rast je bio značajno ubrzan, fiskalni deficit je bio manji, a u 2004. i 2005. je ostvaren suficit, dok je javni dug, u procentima od BDP, značajno smanjen. No, u tom periodu je javna potrošnja značajno povećana, a povećan je i poreski teret, jer su značajno povećani javni prihodi.

Tako se došlo do javne potrošnje od već pomenutih 46 odsto i javnih prihoda od 44 odsto od BDP.

Dakle, fiskalna politika je prociklična: javne potrošnja i prihodi rastu u dobra vremena, a smanjuju se u rđava. Deficiti i dugovi samo registruju tu neodgovornost.