Banke sve teže naplaćuju date kredite

Objavljeno: 11.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Bankama u Srbiji ova godina nije počela lako. Teško je naći novog klijenta za koga se s izvesnošću može proceniti da će redovno servisirati obaveze. Oni stari sve više kasne s otplatom dugova. To je posebno izraženo u oblasti privrede.

Rešenje se traži, ali izgleda da ga nije lako naći. Mnogi zajmovi moraće da se otpišu.

Dugovi bankama iznose oko 20 milijardi evra. Najviše duguje privreda – oko 13,5 milijardi, zatim građani – 5,6 milijardi, dok ostatak odlazi na preduzetnike i poljoprivrednike. Ove obaveze se sve teže servisiraju. U oblasti privrede petina kredita je u docnji, a podaci govore da je 30 odsto problematičnih – po tome smo najgori u regionu. To znatno kvari sliku u bilansima banaka.

Tako iz finansijskih kuća sve češće stižu zahtevi da se izmene propisi koji regulišu upravljanje rizicima te da im se dozvoli da svoja dospela a nenaplaćena potraživanja prodaju trećim licima. Ta mogućnost postoji ako se ti „treći” bave finansijskim poslovima, a bankari predlažu da se krug proširi na sve koji su zainteresovani za to da preuzmu tu vrstu potraživanja. Predlog se čuo nedavmo na sednici Odbora Privredne komore Srbije za bankarstvo i finansije.

Hoće li nešto od toga biti ili ne, ostaje da se vidi. Tek, stručnjaci smatraju da za te vrste kredita ne bilo veliko interesovanje ni van finansijskih krugova.

– Mislim da to rešenje nije dobro ni za same banke jer bi klijenti koji uzimaju kredit bili nesigurni, ne bi znali kome će ga vraćati i pod kojim uslovima. Tim poslom treba da se bave banke – kaže direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Racić.

– Bankari kod nas, sem poteškoća u vraćanju, imaju problem i s plasmanima. Teško je naći klijenta za kog s izvesnošću može da se proceni da će uspeti da vrati svoje obaveze na vreme. U uslovima kada vraćanje starih zajmova kasni, i banke su izuzetno oprezne pa su procene pre odobravanja zajmova sve rigoroznije i malo je stranka koje dobiju zeleno svetlo i novac. Istovremeno, likvidnost banka kod nas je na izuzetno visokom nivou i kreće se od jedan do čak 3,5. To jasno govori ima para a nema klijenata.

Stručnjak Siniša Ostojić slaže se da će banke biti sve rigoroznije u proceni rizika i da će te procene biti sve složenije.

– Vreme olakog odobravanja kredita u Srbiji je prošlo – kaže on.

Stručnjak za hartije od vrednosti Siniša Krneta smatra da će za ustupanje ovakvih potraživanja najzainteresovaniji biti špekulanti. Tako je svuda u svetu pa ni kod nas neće biti izuzetka.

Šta u ovim uslovima uraditi s petinom loših zajmova koji kolaju našim bakarskim kanalima?

– Ako banka ima loše plasmane, koji su uz to i loše obezbeđeni, najbolje je da ih otpiše – kaže direktor „Jorgić brokera” Branislav Jorgić.

– Što su plasmani sigurniji i bolje obezbeđeni, to je i njihova cena pri ustupanju veća. Bojim se da na našem tržištu ima malo takvih koje bi banke prodale. Da bi se u toj oblasti nešto promenilo, banke bi morale da za potraživanja imaju dobro obezbeđenje. U tome bi im pomogao i efikasan pravosudni sistem, preko kojeg bi obezbeđenje moglo brzo da se realizuje. To je još jedan put da se broj i suma problematičnih zajmova smanje. Bankari obično dopuste tri meseca kašnjenja dok ne pokrenu prinudnu naplatu. Ukoliko ne mogu sami to da urade, sledi sudski spor, a tu ako je sve jasno: treba bar dve godine da bi se proces priveo kraju. Po Jorgićevim rečima, bilo bi dobro kada bi to bilo bar upola kraće, a optimalno – do šest meseci.

Izgleda da dolazi vreme velikog otpisa. Bankari bi se na to lakše odlučili da imaju redovan priliv novih i zdravih klijenata.

27.08.2012