Nezaposlenost je u Srbiji kao pandemija

Objavljeno: 11.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

– Finansijska i ekonomska kriza snažnije je uticala na slabije plaćene radnike i povećala nejednakost zarada i prihoda – kaže ekonomista Mihail Arandarenko, autor publikacije „Uticaj krize na zarade u Jugoistočnoj Evropi” i naveo da se u Srbiji zbog smanjenja privrednog rasta može očekivati blagi rast nezaposlenosti u skorijem periodu.

On je napomenuo i da smo i u vreme relativno visokih stopa privrednog rasta imali rast nezaposlenosti, a sada je procena da će on u ovoj godini biti oko nule.

– I u normalnim uslovima stopa rasta zaposlenosti jednaka je gornjoj granici rasta BDP-a – ukazao je on.

– U regionu i u Srbiji poslednjih deset godina evidentiran je privredni rast, ali bez rasta zaposlenosti i u vreme kad smo imali vidan ekonomski rast – ukazao je predstavnik Međunarodne organizacije rada (MOR) Jovan Protić.

– Nemamo mnogo pokazatelja koji bi ukazivali na to da bi zaposlenost mogla opasti u skorijem periodu, i to je trend i u zemljama u regionu gde se stalno beleži rast nezaposlenosti.

Koautorka pomenute publikacije Sonja Avlijaš naglasila je da je pre krize rast plata u javnom sektoru bio znatno brži od onog u privatnom sektoru, a od početka krize i kraja 2008. rast zarada u javnom sektoru stagnira zbog njihovog zamrzavanja, kao i u privatnom usled smanjenja rasta BDP-a.

– Privatni sektor se ekonomskoj krizi prilagođavao kroz znatan pad zaposlenosti, a u javnom sektoru je zaposlenost održana na gotovo istom nivou kao i pre krize, a zarade su se nominalno smanjivale. Po publikaciji je evidentirana blaga diskriminacija žena u platama u odnosu na muškarce, ali pre svega zbog nižeg nivoa obrazovanja žena, a taj jaz varira između četiri i 15 odsto – kazala je Sonja Avlijaš.

Izgubljeno 900.000 radnih mesta

– Od 2000. godine do danas broj zaposlenih je smanjen za oko 900.000, a minimalna zarada je rasla brže od prosečne zarade i očekuje se da će od aprila 2012. preći 50 odsto prosečne zarade. To je visok nivo koji može ima negativne posledice po rast zaposlenosti, posebno u sektorima niskih plata – naveo je Arandarenko.

On je naglasio da je pre krize stopa rasta zarada rasla brže od stope rasta BDP-a i iznosila je oko 13 posto u odnosu na stopu rasta BDP-a od 5,4 posto.

27.08.2012