Fiskalni pakt - bič iz Brisela

Objavljeno: 10.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, HRT

Pod pritiskom svojih najmoćnijih članica, Evropska unija nametnula je fiskalni pakt i rigoroznu politiku štednje, a predviđene sankcije državama koje odredbe pakta ne budu ispunjavale već ugrožavaju unutarnju koherentnost EU-a, piše ljubljansko Delo, a prenosi HRT.

Nezvanična koncentracija moći u rukama čelnika Nemačke i Francuske centralizovala je pritisak na članice da počnu s merama štednje pod svaku cenu. Države na rubu evrozone moraju da donose istorijske mere štednje koje izazivaju socijalne i političke napetosti, piše vodeći slovenački list.

Dodaju da je rezultat takve protivkrizne politike upitan, pa se skoro ceo južni deo evrozone zbog smanjene javne potrošnje i pada BDP-a nalazi u recesijskoj spirali u kojoj se gube radna mjesta, a zaduženost ne pada nego raste. Takvi trendovi pokazuju da se projekt zajedničke evropske valute od ključnog projekta EU-a u deset godina postojanja pretvorio u mogući simbol evropskih podela jer se kroz fiskalni pakt nameću rešenja bez obzira na njihove posledice.

Mastrihtske kriterije za evrozonu svojedobno su nekažnjeno kršile Francuska i Nemačka, a fiskalnim paktom su odredbe o finansijskoj stabilnosti članica pooštrene do te mere da se on pretvara u bič iz Brisela kojim vlade u državama članicama uveravaju javnost u potrebu radikalnih mera štednje, piše slovenački dnevnik u komentaru.

Mađarskoj koja je kršila odredbe Mastrihtskog sporazuma ozbiljno preti blokada primanja kohezijskih sredstava, ali stroža politika prema prekršiteljima bila bi verodostojna kad bi bila kažnjena i neka od država iz prve kategorije. Da li bi na primer sankcije mogle da se uvedu Francuskoj? Vlade država koje se nađu pod diktatom štednje tretiraju EU kao preteći bič, a to je Evropa koju verovatno nikad i nitko nije želio, navodi u komentaru slovenački list.

Delo dodaje da su sankcije predviđene fiskalnim paktom za države koje imaju strukturni deficit javnih finansija i previsoko zaduženje paradoksalne jer proizvode situaciju u kojoj će ionako prezadužene države morati platiti globu od 0,1% svog BDP-a.

Ceo evropski projekt našao se u situaciji u kojoj se bira između rešenja koja su sva loša. Kriza na raznim stranama kontinenta izaziva stare resentimente i jeftini populizam. Već uhodana taktika kojom političari u svojim državama bolne mere opravdavaju zahtevima Brisela vodi u slepu ulicu. Time se dodatno slabi poverenje u Evropsku uniju, piše Delo.

27.08.2012