Ekonomski rat za retke metale

Objavljeno: 09.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Tek nedavno je otkriveno da je sedamnaest retkih hemijskih elemenata nužno za proizvodnju aparata visoke tehnologije. Ali više od 90% proizvodnje otpada na - Kinu koja je sve manje sklona da deli to blago s drugima.

Mnogi od tih metala su otkriveni još u devetnaestom veku, ali su dugo vremena bili tek zanimljivi samo hemičarima. Neki od njih, poput itrija, bili su poznati kao snažni otrovi, drugi su se pak u najboljem slučaju koristili kao lek. Usprkos njihovom nazivu koji su dobili u davnim danima, "retki minerali ili retke zemlje", neki od njih su razmerno rašireni pa tako cerija ima podjednako koliko i bakra.

Ali tek razvojem tehnologije je otkriveno da su neki od tih metala praktično nezaobilazni u proizvodnji uređaja visoke tehnologije: računara, mobilnih telefona, ekrana s tečnim kristalima, ali i baterija posebnih svojstava. Ipak za svetske proizvođače takvih uređaja sve ozbiljniji problem postaje što u eksploataciji tih metala, svetskim tržištem uverljivo dominira Kina - koja i sama želi da preradi to svoje blago i prodaje ga kroz gotove proizvode visoke tehnologije.

Tužba protiv Kine

Sukob oko tih sirovina se sve više zaoštrava, a sredinom marta su Evropska unija, SAD i Japan tužili Kinu pred Svetskom trgovinskom organizacijom, optužujući je da diskriminiše strane kupce. Ali umesto da otvori tržište svojih retkih metala, kinesko ministarstvo industrije je ove nedelje (8.4.) osnovalo industrijsku koja bi trebala da nadzirae eksploataciju tih sirovina - i koordiniše eventualni izvoz. To udruženje čini 155 kineskih preduzeća, među kojima su i veliki kineski rudarski koncerni poput Aluminium Corporation of China ili China Minmetals Corporation. Peking objašnjava svoju politiku i ekološkim argumentom i težnjom za "obnovljivim razvojem" svoje ekonomije.

Više od 90% retkih metala danas dolazi iz Kine, mada nije sporno da eksploatacija uzrokuje ozbiljne ekološke posledice.

Iako trenutno potpuno dominira na tržištu, još do pre nekoliko decenija je Kina bila beznačajni proizvođač retkih metala. Najznačajniji proizvođači su bili Australija, Južnoafrička Republika, Brazil, Indija i Sjedinjene Američke Države dok nisu otkrivena bogata nalazišta u kineskoj pokrajini Centralnoj Mongoliji.

Ipak kineske zalihe predstavljaju tek oko trećine zaliha naše plane, a geolozi su prilično uvereni da tih metala ima i u samoj Mongoliji. Zato i tu zemlju poslednjih godina obilaze čelnici stranih država - između ostalih i nemačka kancelarka Merkel, dogovarajući zajednički razvoj kapaciteta za eksploataciju retkih metala. Zapravo i u Afganistanu postoje značajne naslage tih, sve dragocenijih sirovina. Procenjuje se da je zapravo jedno od najbogatijih nalazišta na Grenlandu - ali tamo, zbog večitog leda, još nije ni počela eksploatacija.