Privrednici priželjkuju predvidiv kurs dinara

Objavljeno: 09.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Danas

Rukovođeno fleksibilni kurs dinara suočio se u toku 2011. sa nominalnom i realnom apresijacijom. U poređenju sa 2010. nominalni efektivni kurs domaće valute apresirao je za 0,3 odsto, a realni za 4,4 odsto. Međutim, početkom 2012, a naročito od februara, beleži se veliki pad vrednosti domaće valute tako da je posle 14. marta evro vredeo više od 111 dinara.

Za prva tri ovogodišnja meseca dinar je u odnosu na evropsku valutu oslabio za više od sedam odsto. Od početka 2008. do marta 2012. vrednost domaće valute prema evru opala za oko 33 odsto, dok su cene porasle za oko 37 odsto. To jasno ukazuje na činjenicu da je bez stabilnog kursa nemoguće ostvariti cenovnu stabilnost. I mada je teško precizno reći na kom nivou će Narodna banka Srbije braniti domaću valutu, odnosno, koliko je deviznih rezervi od oko 12 milijardi evra, spremna da potroši da bi održala stabilnost cena (a time i kursa), očigledno je da centralna monetarna institucija pokazuje želju da spreči nagle i previsoke oscilacije kursa. Na to ukazuje i podatak da je u prvom kvartalu, na odbranu kursa, potrošeno oko 500 miliona evra. Procenjuje se, međutim, da bi efekti bili veći da se intervencije na deviznom tržištu dešavaju ranije, a ne na kraju radnog dana. Zanimljivo je, u tom kontekstu, podsetiti da je 2010. centralna banka prodala više od 2,5 milijarde evra, ali da uprkos tome, slabljenje dinara nije zaustavljeno.

Tek je emitovanje hartija od vrednosti u nešto većem obimu koje je realizovano 2011, omogućilo stabilizaciju, pa čak i jačanje domaće valute (NBS je prošle godine na deviznom tržištu prodala 90 miliona, a kupila 45 miliona evra). Sudeći prema najavama NBS će nastaviti da vodi politiku ciljane inflacije, a ne ciljanog kursa. Politika centralne banke je, inače, da se devizne rezerve što racionalnije troše, kako „nosioci špekulativnog novca ne bi izašli pod povoljnijim uslovima iz domaćeg sistema“, što je ponekad posledica preranog i prebrzog intervenisanja na tržištu. NBS nikada ne najavljuje nivo kursa dinara, jer bi to moglo da kreira špekulativne poteze učesnika na turbulentnom deviznom tržištu.

Pad vrednosti dinara nije iznenađenje, ali nije dobro ako domaća valuta naglo oslabi u kratkom vremenskom periodu, jer to nosi rizik da se kurs otrgne kontroli. Takav razvoj događaja ukazuje na to da NBS nema alternativu, osim da interveniše na deviznom tržištu kako bi smirila kurs dinara. Nepredvidivi i veliki skokovi u kretanju kursa dinara, odnosno „evrošokovi“, posebno su štetni za domaću privredu i zaduženo stanovništvo, a to je loša poruka i za strane investitore. Zbog slabljenja dinara najugroženiji su oni građani koji su uzeli stambene kredite, a njih je oko 60.000. Naglo slabljenje dinara i te kako utiče i na poslovanje kompanija koje su oslonjene na uvoz sirovina. To dalje znači da bi privrednicima najviše odgovarao, ne fiksni, nego predvidiv kurs, sa umerenim ritmom klizanja. Oni ukazuju na to da su ukalkulisali niži nivo kursa evra i pošto su sada suočeni sa naglim rastom vrednosti evropske valute, prisiljeni su da deo ostvarene dobiti troše na pokrivanje kursnih razlika. Klizanje kursa dinara za privredu znači novi udar na likvidnost, jer će biti potrebno više novca za kupovinu iste količine repromaterijala i sirovina, što je tera u nova zaduženja. Ilustracije radi, svako pomeranje kursa za jedan dinar, u bilansima kompanije Telekom Srbija, znači manjak od 760 miliona dinara, jer je značajan deo pozajmica izražen u stranoj valuti. Pojedinim privrednicima, izvoznicima pre svega, odgovara slabljenje dinara, a korist imaju i devizne štediše. S druge strane, sa nerealno jakim dinarom smanjuje se izvoz i privredni rast. Moglo bi se reći da je za većinu privrednika prihvatljivo pomeranje kursa dinara u rasponu od plus-minus pet odsto godišnje.

Dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, moglo bi pozitivno da utiče na smanjenje tenzija kod inostranih investitora koji su zbog nepovoljnog utiska o privrednim prilikama u zemlji, veoma oprezni kad je reč o planovima za nova ulaganja. To deluje obeshrabrujuće u uslovima kad postoji visok deficit u tekućem platnom bilansu koji ne može da se finansira prilivom kapitala kao ni većim jednokratnim prilivom deviza. Pokazalo se, takođe, da stranci nisu voljni da menjaju evre i da kupuju dinare, pa je zbog manje ponude vrednost evropske valute porasla, što će dalje dovesti i do porasta cena uvoznih proizvoda.

Potencijalni investitori s pažnjom su pratili i najavljeno obaranje referentne kamatne stope NBS, koje se nije desilo (kamata je ostala na nivou od 9,5 odsto), ali je poremetilo devizno tržište, pošto su strani investitori procenili da im se u slučaju obaranja te kamate manje isplati da u svom portfelju drže hartije od vrednosti koje emituje država i NBS, već radije beže u evro, dok ne vide dalji razvoj situacije. Ne očekuje se da će u toku ove godine NBS sniziti referentnu kamatu za više od 0,5 do jedan odsto, čak je moguće da počne da pooštrava monetarnu politiku, kako bi očuvala stabilnost cena, što utiče i na kurs dinara.

Svi ekonomski parametri pokazuju da dinar ima mnogo veće šanse da slabi, nego da jača. Neki analitičari procenjuju da će dinar u 2012. depresirati za onoliko procenata koliko će iznositi inflacija. Stručnjaci časopisa MAT predviđaju pad vrednosti dinara za oko deset odsto, što znači da bi se kurs kretao oko 116-117 dinara za evro. Te projekcije su bazirane na prilivu stranih investicija od oko 1,5 milijardi evra, dok deficit spoljnotrgovnske razmene ne bi trebalo da premaši pet milijardi evra. Prema proceni analitičara MAT-a na odbranu kursa dinara će ove godine biti potrošeno oko milijardu evra deviznih rezervi, u 2013. oko 1,5 milijardi, a u 2014. godini do jedne milijarde evra.

Ako bismo analizirali procene pojedinih privrednika koji tvrde da bi realni kurs dinara trebalo da se kreće između 130 i 150 dinara za evro, onda bi se moglo konstatovati da bi to izazvalo veliki šok, jer bi naglo skočila inflacija, a i znatan broj firmi bio bi prisiljen da stavi katanac. Svi oni koji imaju kredite indeksirane u evrima suočiće sa rastom rate od oko 35 odsto i samo bi izvoznici bili podstaknuti da više izvoze. Ako bi plate ostale na istom nivou, pri kursu od 150 dinara za evro, cene bi porasle za oko 35 odsto do 40 odsto, dok bi veliki deo privrede doživeo kolaps, a znatno bi se povećao i broj građana na ivici egzistencije s obzirom na to da kretanje kursa znatno utiče na standard većine stanovništva.

Prema istraživanjima agencije Faktor plus više od 80 odsto građana Srbije smatra da slabljenje dinara delimično, ili u većoj meri, utiče na njihov životni standard. Pad kursa ima malog uticaja na osam odsto ispitanika, dok nimalo ne pogađa devet odsto učesnika u tom istraživanju.

Zaključak koji se nameće jeste da bi uprkos negativnim efektima precenjenosti domaće valute, sada bilo rizično dovoditi kurs dinara u realan okvir, jer bi to ugrozilo veliki broj preduzeća i građana.