Dupla revizija izveštaja Agrobanke?

Objavljeno: 06.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Danas

Prema izveštaju prinudne uprave o poslovanju u 2011, Agrobanka je imala gubitak od 290 miliona evra. Međutim, deo akcionara traži vanrednu reviziju, piše Danas.

Revizorska kuća KPMG trebalo bi do kraja aprila da dostavi prinudnoj upravi Agrobanke reviziju godišnjeg izveštaja za 2011. godinu, ali deo najvećih akcionara banke preti da je već sa konkurentskom revizorskom kućom Prajs voter haus ugovorio vanrednu reviziju izveštaja za sve tri poslednje godine. Naime, KPMG je za 2010. i 2009. dao pozitivnu reviziju finansijskih izveštaja banke.

Ovi akcionari još nisu zahtevali održavanje vanredne skupštine banke na kojoj bi se o ovome odlučivalo, ali najavljuju da će to učiniti ovih dana. Sem države Srbije, među najveće akcionare banke spada više slovenačkih pravnih lica.

Prinudna uprava Agrobanke napravila je u zakonskom roku njen finansijski izveštaj za prošlu godinu, prema kome je minus te banke bio ogroman, oko 290 miliona evra.

Kako je to uobičajeno, izveštaj je, prema informacijama Danasa, bio okačen na sajtu Narodne banke Srbije. Ali, samo oko sat vremena, da bi potom brzopotezno bio skinut. Danasu je u NBS objašnjeno da se radi o preliminarnim podacima prinudne uprave i da će konačni podaci biti poznati nakon mišljenja nezavisnog revizora. Tada će moći da se pročitaju na sajtu centralne banke.

Povučeni finansijski izveštaj prinudne uprave stanje u banci prikazuje gorim nego što ga vide i NBS i KPMG, kontrolor i revizor.

Zanimljivo je da ni o jednoj od napred navedenih aktivnosti nisu obavešteni investitori na Beogradskoj berzi na kojoj se akcijom Agrobanke trguje. Među najvećim dužnicima Agrobanke su firme ivanjičkog biznismena Radoslava Laleta Sekulića, uglavnom u stečaju, i beogradska veletrgovina lekovima Velefarm, od neki dan takođe u stečaju.

Predstavnici slovenačkih akcionara zapravo sugerišu da ovaj izveštaj ne može opstati, inače bi se moglo postaviti pitanje odgovornosti revizora i kontrolora poslovanja banke ne samo tokom poslednje, nego i nekoliko prethodnih godina.

Narodna banka Srbije potvrdila je Danasu da je dala saglasnost na Plan aktivnosti radi otklanjanja nepravilnosti u poslovanju Agrobanke, koji su sačinili predstavnici većinskih akcionara te poslovne banke, ali je, pozivajući se na svoja ovlašćenja i zakonom propisanu tajnost podataka, odbila da se izjasni o tome da li je tim planom predviđeno da loša aktiva banke bude zamenjena državnim obveznicama, kada bi i u kojoj vrednosti one mogle da budu emitovane.

U Agrobanku je krajem decembra prošle godine uvedena prinudna uprava, jer je NBS, sa presekom stanja 30. jun 2011, ocenila da nema propisanu adekvatnost kapitala (umesto 12 odsto, samo 0,75 odsto), a i da joj ostale poslovne performanse nisu u skladu sa zakonom (zbog svih velikih izloženosti banke od 3.117,65 odsto umesto maksimalnih 400 odsto).

Prema informacijama Danasa, usvojeni plan predviđa da Agrobanka do kraja aprila dostigne kapitalnu adekvatnost (odnos plasmana i kapitala) od šest odsto, a do kraja 2012. godine od 12 odsto. Ova bi se kapitalna adekvatnost postigla reprogramima i refinansiranjem potraživanja banke, ali se računa i sa emisijom obveznica države. Agencija za osiguranje depozita bi, prema ovom planu, preuzela lošu aktivu banke na dalju upravu, a banka bi umesto loše aktive dobila zdrave državne obveznice. U kolikom bi to iznosu bilo, zavisi od konačnog izveštaja o stanju banke kao i reprograma, koji se navodno ubrzano ugovaraju.

Plan aktivnosti na postizanju tog cilja, zasniva se na podacima iz izveštaja revizorske kuće KPMG sa presekom stanja na dan 31. decembra 2011. godine. Prema tom izveštaju, posebna rezerva za procenjene gubitke potcenjena je za oko 582 miliona dinara, a rezervisanja za gubitke po osnovu vanbilansnih stavki za oko 1,7 milijardu dinara u odnosu na izveštaj prinudnih upravnika.

27.08.2012