Prvo porezi pa onda plata

Objavljeno: 06.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Od 1. jula uplaćivanje doprinosa poslodavaca na plate kontrolisaće poslovne banke. One neće moći da isplate zaradu pre nego provere uplatu doprinosa fondovima za penziono i zdravstveno osiguranje i deo koji ide tržištu rada te porez.

To je predviđeno izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a otakako su pre nekoliko meseci usvojene, izazivaju prilično nezadovoljstvo kod poslodavaca, bankara i zaposlenih. Protiv je i Međunarodni monetarni fond, čija je delegacija prilikom poslednje posete Srbiji zahtevala da se postupak kontrole uprosti a ne još više zakomplikuje uključivanjem banka u sistem. Izgleda da su toga postali svesni i u Poreskoj upravi Srbije. Na konferenciji za medije koju su održali početkom sedmice najavljeno je da pripremaju jedinstven sistem kontrole naplate doprinosa od poslodavca. Trebalo bi da zaživi od početka naredne godine, a poslodavci bi uplaćivali sve pomenute dažbine na jedan računa a nadležni državni organi bi ih kasnije razvrstavali na odvojene račune.

Ipak, dok ovo savremeno rešenje ne zaživi, čeka nas pola godine primene prilično komplikovanog sistema.

U Udruženju računovodstvenih agencija Vojvodine su još pre usvajanja izmen zakona opominjali na to da ono nije dobro, a predsednik Udruženja Jovan Beara kaže:

– Svako preduzeće i preduzetnik može imati više računa u više banaka. Po prilivu novca može da isplati plate s računa u jednoj banci a doprinose s drugog. Plate, baš kao i sva tri doprinosa, mogu se uplatiti s više računa i iz više banaka. To nije zabranjeno – navodi Beara.

– Pošto je izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji zabranjeno da banka isplati platu a da prethodno nije utvrdila da su plaćeni doprinosi, dolazimo u apsurdnu situaciju. Kada klijent, preduzeće ili preduzetnik, kaže da je uplatio doprinose u celosti ili deo preko druge banke a ne one preko koje ide isplata plata, banka će to morati da proveri pre nego što njegovi zaposleni dobiju novac. Ostaje da to rade bankari između sebe ili da šalju klijenta da iz kuće preko koje je isplata doprinosa išla uzme potvrdu o tome i da je donese njima na uvid. Banka takođe može poverovati klijentu i isplatiti zarade a da on nije ispunio obaveze vezane za doprinose. Drugim rečima, banke na sebe sada preuzimaju veliki deo poslova kontrole koje je ranije obavljala Služba društvenog knjigovodstva. One se sada bune, i to s razlogom, posebno što to treba da rade bez naknade. Osim toga, zakon ne obavezuje poslodavce da istog dana plate i doprinose i plate, a ovo razmimoilaženje datuma samo će uneti još veće teškoće u kontrolu.

U Udruženju smatraju da bi Poreska uprava i sada mogla to sve kontrolisati preko ERP obrasca i poreskog identifikacionog broja. To bi bilo nešto više posla za poresku administraciju a manje za banke i njihove klijente.

Tako će u drugoj polovini godine poslodavci i bankari izdavati više potvrda, što će im još malo zakomplikovati administriranje. Najgore mogu proći zaposleni: doprinose ne plaća 50.000 preduzeća, pokazuju podaci baš Poreske uprave. Čak i poslodavci koji redovno ispunjavaju svoje obaveze kasne s uplatama doprinosa, a kada biraju šta će prvo isplatiti, platu ili dažbine, odlučuju se za ono prvo. U slučaju da se striktno primeni propis da nema plate bez doprinosa, moglo bi se dogoditi da blizu pola miliona radnika ostane bez plate ili bi im ona drastično kasnila.

Ko preživi drugu polovinu godine, lakše će se snaći.

– Jedinstven sistem naplate doprinosa na jedan račun doneće poslodavcima jednostavnji postupka i znatne uštede – kaže pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije dr Dejan Vidojević.

– Banke će i tada biti u sistemu kontrole, ali će podatke od nas dobiti direktno. Recimo, kad otvore račun, pojaviće se mala zvezdica ili drug znak uz ime klijenta, što će biti signal da obaveze nisu izmirene. Plata onda neće moći da se podigne s tekućeg računa. Sve druge isplate će ići bez problema

Nije loše podsetiti i na to šta se i gde izdvaja iz bruto plata: 11 odsto je doprinos Fondu PIO, a 6,75 odsto za zdravstveno osiguranje. Isto toliko ide Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a 12 odsto je porez državi.

27.08.2012