Dug poreskoj 360 milijardi dinara

Objavljeno: 04.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, B92, Blic

Poreska uprava Srbije objavila je spisak po 500 najvećih poreskih dužnika među preduzećima, preduzetnicima i građanima, koji ukupno duguju 360 milijardi dinara.

Od ukupnog poreskog duga, u ovom trenutku je naplativ tek deseti deo. Na proširenom spisku, koji je juče objavila Poreska uprava, našli su se i novi dužnici - Ministarstvo odbrane, RTS, Republički fond za zdravstveno osiguranje i „Monus“ Predraga Rankovića Peconija.

Među novim dužnicima je i Računarski centar Ministarstva odbrane s dugom od 503,5 miliona dinara koji se usaglašava. Aleksandar Miščević, državni sekretar zadužen za finansije, kaže da oni za toliki poreski dug ne znaju, te da to ministarstvo kao veliki budžetski korisnik redovno izvršava svoje obaveze i plaća više milijardi dinara poreza godišnje.

Prema spisku proširenom na 1.500 najvećih dužnika, privreda je za poreze 19. marta dugovala 345,9 milijardi dinara, preduzetnici 8,5 milijardi, a građani 4,9 milijardi dinara. Od 500 najvećih pravnih lica, u ovom trenutku preko prinudne naplate, odnosno blokadom računa, Poreska uprava može da naplati dugove u tek oko četrdesetak firmi, javnih preduzeća i državnih organa. Ostali su u restrukturiranju, stečaju, privatizaciji ili su uložili žalbu na dug.

U vrhu najvećih dužnika među pravnim licima i dalje su četiri banke u stečaju - Beobanka, Invest banka, Astra banka i Beogradska banka sa 70,8 milijardi dinara duga.

Među firmama dužnicima su i Zastava oružje sa 3,5 milijardi dinara duga, Mostogradnja (1,9 milijardi dinara), Verano motors (1,35 milijardi dinara), "Milan Blagojević" namenska industrija (736 miliona dinara), Srbijašume (726 miliona dinara), Monus (509 miliona dinara) i Radio-televizija Srbije (RTS) sa 174 miliona dinara, po osnovu neplaćenih rata o reprogramu duga.

Prema podacima sa sajta Poreske uprave www.poreskauprava.gov.rs, prvi na listi dužnika među preduzetnicima je Miodrag Jerinić, vlasnik Samostalne trgovinske i zanatske radnje Metalijum sa 175,5 miliona dinara duga.

Najveći poreski dužnik među građanima je Mario Vujaklija, koji duguje 235,6 miliona dinara.

Među 500 građana koji najviše duguju za porez su i biznismen Radoslav Rodić sa 65 miliona dinara duga, biznismen Vojin Đorđević i njegov brat Živojin, koji duguju 42,7 odnosno 5,4 miliona dinara dinara Poreskoj upravi.

Na listi je i Branka Narančić, supruga kontroverznog biznismena Milana Narančića Limuna, koji se u beloj knjizi o organizovanom kriminalu vezivao za ozloglašeni surčinski klan, sa dugom od skoro 25 miliona dinara.

Skoro sva preduzeća koja duguju za porez su ili u stečaju, ili su brisana iz registra privrednih subjekata ili su državna preduzeća u restrukturiranju, kojima ta potraživanja ni zakonski ne mogu da se naplate.

Postavlja se pitanje otuda, čemu objava ovakvog spiska uopšte služi, kada je naplata od njih formalno jako teška, a faktički nemoguća.

Direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radosavljević kaže da je objavljivanje prvog spisak najvećih dužnika imalo efekat i naveo da je oko jedne trećine dužnika sa tog spiska platilo dug ili ušlo u reprogram. Prema njegovim rečima, u prva tri meseca ove godine Poreska uprava je naplatila ukupno 138,2 milijarde dinara poreza, što je 4,6 milijardi ili 3,4 odsto više od planiranog.

Za prva tri meseca ove godine Poreska uprava je donela 90.135 opomena za plaćanje poreza i 28.600 rešenja o sprovodejnju naplate za dug od 16,7 milijardi dinara, od čega je naplaćeno 8,7 milijardi dinara.

Popov: Očistiti spisak od 'mrtvih' preduzeća

Spiskovi poreskih dužnika bili bi korisniji kada bi se na njima nalazila samo aktivna preduzeća koja duguju za poreze a ne firme u stečaju i restruktiriranju i preduzeća koja su brisana iz registra, kaže poreski stručnjak Zoran Popov.

On je naglasio da bi objava dugovanja "živih" preduzeća imala pravu svrhu i istakao da je za tako nešto potrebna profesionalna i da ne postoji zakonska prepreka za sprovodjenje toga.

Popov je istakao da se najveći deo dugovanja odnosi na državu "jer su firme morale tokom sankcija i devedesetih da plaćaju radnike, nisu nikog mogle da otpuste a nisu radile. Čiji je to dug, ako ne dug države, jer je ona bila garant".

Na pitanje, da li smatra da nema nikakvog načina da država to naplati, Popov je rekao da je to praktično nemoguće.

On je kazao da je to ozbiljan problem i da treba videti o čemu se radi - koja je struktura tih dugovanja, klasifikovati firme u nekoliko kategorija i onda preduzeti adekvatne mere.

Svakako bi, objasnio je on, jedan deo dugova trebalo obrisati jer je nelogično da država duguje sama sebi.

Popov je naglasio i da "prvo država treba da promptno izmiruje svoje obaveze a onda treba da natera i ostale preduzetnike na to isto i tada će situacija početi da se rešava".