Kad me ne plaćaš, neću ni da radim!

Objavljeno: 03.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Zakon o radu u članu 16. kaže da je poslodavc dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom,
opštim aktom i ugovorom o radu, pa ipak to je zakon koji se u Srbiji više krši od bilo kog drugog zakona.

Naime, prema podacima Udruženja poslodavaca samo 18, 2 odsto firmi isplaćuje zarade redovno, dok su dok su kod 42,5 odsto firmi, zakašnjenja veća od 60 dana. Nezaštićeni i bez mehanizama da dobiju naknadu za posao koji su uradili, građani Srbije koji su zaposleni kod takvih poslodavaca u strahu da ne izgube posao, čak godinama pristaju na ta poniženja.

Da li bi tako nešto bilo moguće da živimo u Nemačkoj?

U Nemačkoj u pravilu do slučajeva u kojima preduzeća duže vreme ne isplatuju radnicima platu dolazi kada se firme nađu pred stečajem. Ali, i u toj pravno dobro regulisanoj i ekonomski uspešnoj zemlji događa se da poslodavci kasne s platama ili da čak mesecima ne isplaćuju svoje radnike - češće nego što se to misli, kaže stručnjak za radno pravo iz Nemačkog koncerna SAP-a Christoph Gussenstätter.

- Nezvanične brojke su prilično visoke i često neke oštećene stranke moraju određenim koracima da 'poguraju' pokretanje stečajnog postupka - ili zaposleni ili institucije poput penzionih i zdravstvenih fondova kojima nisu na vreme uplaćeni doprinosi - objašnjava pravnik.

Pravo na - nerad!

Bez rada nema plate - to je jedno od osnovnih načela Nemačkog radnog prava. Ali važi i obrnuto: zaposleni u Nemačkoj ne moraju da rade ako ne primaju platu. Pritom međutim, kako upozoravaju advokati, treba dobro da paze da se poštuju zakonom predviđeni koraci. Zaposleni komu su izostale više od dve pune mesečne plate mora - najbolje pismeno, odnosno dokazivo - da upozori poslodavca da će, ako mu ne isplati dug nastao neisplaćenim primanjima, prestati da raditi. Tjark Menssen iz Pravnog centra Udruženja Nemačkih sindikata DGB pritom upućuje da je ovo pravo smisleno iskoristiti zajedno s drugim kolegama, što je klasična ideja sindikalnog delovanja, dakle, da svi zaposleni kažu: mi nismo spremni da prihvatimo ovakav tretman i nećemo više da raditi. Ne radi se pritom o klasičnom štrajku, već o pravu svakog radnika koje može iskoristiti a da mu poslodavac zbog toga ne sme dati otkaz.

Bolje bez plate, nego bez posla

I jedan i drugi pravnik upozoravaju da pri ovakvim potezima treba biti vrlo oprezan i obavezno konsultovati advokate specijalizirane za radno pravo kako ne bi na kraju poslodavac imao u rukama argumente koje može da iskoristi za davanje otkaza radniku "pobunjeniku". To se može dogoditi ako, na primer, šteta koju zaposleni svojim nedolaskom na posao ne odgovara srazmerno onome što mu poslodavac duguje. Christoph Gussenstätter iz SAP-a upućuje da je naravno uvek i vrlo važno odvagati da li se isplati "ići u rat" s poslodavcem, ili je reč o retkim kašnjenjima s isplatom koja su logična i koje zaposleni može da razume ili se radi o učestaloj praksi. No, istovremeno naglašava da zaposleni u Nemačkoj ne bi trebali da pristaju na previše ustupaka prema poslodavcima i da bi trebali dobro da paze da sve što je dogovoreno bude evidentirano "crno na belo" kako bi se to jednog dana, ukoliko to bude trebalo, moglo i dokazati.

Nekad je najbolja opcija - tužba

I u Nemačkoj postoji problem, objašnjava stručnjak za radno pravo Gussenstätter, da zaposleni dugo imaju strpljenja sa svojim poslodavcima koji kukaju kako nemaju novca za isplatu plata - pogotovo u malim i srednjim preduzećima ili ako već godinama rade za neku firmu. Ali ako poslodavac uporno ne plaća, najbolje je, slažu se pravnici, uz konsultaciju s pravnikom obratiti se nadležnim sudovima koji u Nemačkoj deluju brzo i efikasno. Postoje dva puta kojima radnici u tom slučaju mogu krenuti: oni mogu pred sudom pokrenuti takozvani "Mahnverfahren" koji je je vrlo formalizovan, ide brzo i zaposleni u roku od tri sedmice može dobiti ovlašćenje za sudbenu izvršenje i na taj način doći do svog novca. Može, međutim, i odmah podneti tužbu Sudu za rad i, ako se poslodavac ne brani, sudsko izvršenje se može dobiti za tri nedelje. "Ako ipak dođe do pravog spora u kojem sud mora da donese presudu, onda se ona u pravilu može očekivati u roku od tri-četiri meseca", objasnio nam je Tjark Menssen iz Pravnog centra Udruge Nemačkih sindikata DGB.

Prava Nemačkih radnika su zaštićena

On iz iskustva kaže da je u Nemačkoj mali broj poslodavaca koji ne isplaćuju svoje radnike jer žele da ih prevare, iako naravno, uvek i svuda ima "crnih ovaca". Pravni centar Udruženja Nemačkih sindikata DGB stoji na raspolaganju članovima sindikata i pruža im besplatno pravno savetovanje, a delom i pravnu zaštitu u sporovima. Šef pravne službe Menssen kaže da im se najčešće obraćaju zaposleni preduzeća koja su pred stečajem. U Nemačkoj u tim slučajevima "uskače" država, odnosno Zavod za rad koji radnicima preduzeća garantira isplatu tri mesečne plaće. Menssen kaže da je njegova ustanova po pravilu vrlo zadovoljna radom Nemačkih sudova nadležnih za radno pravo: "Uvek dobijamo brzo termine i stvarno se ne možemo požaliti." No, i na ovom pravnom području važi načelo koje važi i na drugim područjima - pravo nije isto što i pravda. Iako pravosuđe u Nemačkoj funkcioniše dobro i zaposleni se u njega mogu pouzdati, postoji čitav niz pravnih "začkoljica" na koje treba paziti kako oštećeni na kraju ne bi izvukli deblji kraj. Treba stoga, upućuju stručnjaci, i u Nemačkoj podobno čitati radne i tarifne ugovore, a uvek se isplati i konsultovati advokate koji znaju da ih čitaju puno bolje od "običnih smrtnika".